Једна од најстаријих цркви у Србији
◾Црква Светих апостола Петра и Павла у Расу, познатија као Петрова црква, једна је од најстаријих сачуваних хришћанских светиња у Србији и једно од најважнијих места српске државности. Налази се недалеко од Новог Пазара, на простору старог Раса, средишта средњовековне српске државе. Због изузетног историјског значаја, заједно са целином Стари Рас и Сопоћани, уписана је 1979. године на Унескову листу светске културне баштине.
◾Настанак Петрове цркве везује се за веома рано хришћанско доба. Археолошка истраживања показала су да је простор на коме се налази био важан још у античко и рановизантијско време, а сама црква је током векова више пута дограђивана и обнављана.
◾Архитектонски, Петрова црква је посебна по свом облику. Основа јој је ротонда, односно кружна грађевина са унутрашњим простором који је подељен апсидама, а над средиштем се уздиже купола. Управо тај необичан облик издваја је од каснијих српских средњовековних храмова и показује да припада старијем хришћанском градитељском наслеђу, рановизантијским и медитеранским узорима.
◾У средњем веку Петрова црква постаје једно од главних црквених средишта рашке области. Са јачањем српске државе у Расу, овај храм добија изузетан значај као епископско седиште, духовно средиште и место где се преплићу вера, власт и државотворна традиција. Због тога се Петрова црква не посматра само као стари храм, већ као једно од места на којима се обликовала рана српска политичка и црквена историја.
Значај Петрове цркве у средњем веку
◾Посебан значај Петрова црква добија у време Стефана Немање. Према средњовековном предању и каснијој традицији, управо је у овој цркви Немања био крштен по православним обичајима. За Петрову цркву се везују и важни догађаји из породичног и владарског живота Немањића, због чега она заузима посебно место у историји ове династије.
◾У Петровој цркви, или пред њом, одржан је и значајан сабор на коме је Стефан Немања осудио богумилско учење. Тај сабор, који се најчешће смешта у последњу трећину 12. века, показује да је Петрова црква била место најважнијих државних и црквених одлука. Борба против богумилства у Немањино време имала је и верски и политички значај, јер је Немања настојао да учврсти јединство државе и православне вере.
◾Петрова црква је повезана и са преносом власти унутар династије Немањића. У њој је, према традицији, Стефан Немања предао власт свом сину Стефану Немањићу, будућем краљу Србије, а потом се повукао у монаштво као монах Симеон.
◾Живопис Петрове цркве настајао је у више слојева. Најстарији фрагменти фресака везују се за 10. век, док су каснији слојеви настали у 12. и 13. веку. Иако је живопис данас само делимично сачуван, он сведочи о дугом континуитету богослужбеног живота и о томе да је храм вековима био обнављан, осликаван и поштован као важна светиња рашке земље.
◾Око цркве се налази старо гробље са надгробним споменицима из различитих периода. Тај простор говори о трајању живота око храма и о његовој улози не само као владарског и епископског средишта, већ и као места народног окупљања. Петрова црква је вековима била место молитве, сахрањивања и окупљања.
Време светиња – 25 најстаријих светиња
Запуштање и разарање цркве
◾После османског освајања рашке области, Петрова црква није одмах изгубила значај. Помиње се и у каснијим вековима, али је, као и многе српске светиње, пролазила кроз периоде запустелости, страдања и обнове. Нарочито тешка времена наступила су после великих сеоба и ратова крајем 17. века, када су многи простори Старе Србије опустели.
◾У модерно доба Петрова црква је препозната као споменик од изузетног значаја. Њена вредност није само у старости, већ у чињеници да повезује рано хришћанство, рашку државу и почетак владавине Немањића. Као део целине Стари Рас и Сопоћани, она данас припада најважнијој културној баштини Србије и светској баштини човечанства.
◾Црква Светих апостола Петра и Павла у Расу зато није само један од најстаријих храмова у Србији, већ и симбол српске средњовековне државе. У њој се сабирају вера, предање и историја. Због тога Петрова црква остаје једно од најдрагоценијих сведочанстава српског историјског постојања.
Слава прецима!
