Задужбина краља Милутина
◾Манастир Бањска једна је од најзначајнијих задужбина краља Стефана Уроша II Милутина и један од најважнијих споменика српске средњовековне историје на Косову и Метохији. Налази се у селу Бањска код Звечана, на обали истоимене речице, у подножју Рогозне. Храм је посвећен Светом архиђакону Стефану, заштитнику династије Немањића, а грађен је као краљев маузолеј и једно од највећих духовних средишта Србије у доба Немањића.
◾Манастир је подигнут почетком 14. века, најчешће се наводи између 1312. и 1316, односно 1313. и 1317. године. Краљ Милутин га је саградио на темељима старијег храма, на месту где је у другој половини 13. века, у време краља Уроша I, било седиште Бањске епископије. Милутин је епископију претворио у манастирску заједницу.
◾Бригу око подизања Бањске краљ Милутин поверио је Данилу II, свом блиском сараднику, каснијем српском архиепископу и једном од најобразованијих људи свога времена. У изградњу су уложена велика средства, јер је манастир требало да буде не само монашко средиште, већ и гробна црква једног од најмоћнијих српских владара. Оснивачком, златопечатном повељом, Милутин је Бањску богато даровао селима, катунима, приходима и имањима, чиме је настало једно од највећих црквених властелинстава у средњовековној Србији.
Архитектонски стил и фрескопис
◾Архитектонски, Бањска припада рашком стилу и подигнута је по угледу на Богородичину цркву у Студеници, гробну задужбину Стефана Немање. Црква је била монументална, са куполом, припратом и двема западним кулама-звоницима. Њене фасаде биле су обложене руменим, плавим и белим мермером, а украшавала их је богата камена пластика. Тај спој боје, камена и рељефа давао је храму изузетно свечан изглед.
◾Унутрашњост Бањске била је украшена раскошним живописом. Посебно се помиње чувено „бањско злато“ – златна позадина фресака, која се доводи у везу са традицијом Студенице, Милешеве и Сопоћана. Од некадашњег живописа данас је сачувано само неколико фрагмената, али они сведоче о високом уметничком нивоу Милутинове задужбине. Посебну вредност има и Богородица Соколичка, скулптура Богородице са Христом, која је некада припадала бањској декоративној пластици.
◾Када је краљ Милутин преминуо 1321. године у Неродимљу, архиепископ Данило је његово тело пренео у Бањску. Тако је манастир испунио своју главну ктиторску намену и постао гробна црква светог краља Милутина. У северној капели касније је сахрањена и краљица Теодора, супруга Стефана Дечанског и мајка цара Душана, што је додатно учврстило династички значај ове светиње.
Време светиња – 25 најстаријих светиња
Запуштање и разарање манастира
◾После Косовске битке и пада српских земаља под османску власт, Бањска постепено страда. Већ 1419. године помиње се да је „дом Светога Првомученика“ запаљен, а у 15. и 16. веку манастир губи некадашњи значај и запушта. По наредби султана био је разаран јер су се у њему окупљали хришћански бегунци, а у каснијим ратовима служио је и као војно утврђење.
◾Највећа разарања Бањска је претрпела 1689. године, у време аустријско-турског рата. Током векова разнети су манастирско благо, камена пластика, мермерни подови и делови архитектонског украса. У 19. веку разрушена црква била је претворена у џамију и као таква је служила до Првог светског рата. Мошти краља Милутина су, после турских опасности, најпре пренете у Трепчу, а потом 1460. године у Софију, где се и данас налазе у цркви Свете Недеље.
◾Истраживање и обнова Бањске почињу у 20. веку. Архитекта Ђурађ Бошковић од 1928. године снимао је и проучавао рушевине, а обнова је започета 1938. године, али је прекинута због Другог светског рата. Манастир је вековима био у рушевинама, све док 2004. године није поново оживео доласком монашког братства. Од 2006. године започета је и шира обнова цркве и манастирског комплекса.
◾Данас је манастир Бањска део Епархије рашко-призренске и споменик културе од изузетног значаја. Његова историја сабира у себи славу Немањића, моћ краља Милутина, уметнички врхунац српског средњег века, али и векове страдања српског народа на Косову и Метохији. Зато Бањска није само манастир, већ место памћења и обнове српске духовности и народа.
Слава прецима!