Stefan Nemanja

Стефан Немања (Stefan Nemanja)

Оснивач светородне лозе Немањића

◾Немања је рођен око 1113. године у Рибници (данашња Подгорица). Био је најмлађи син властелина по имену Завида, а имао је три брата: Тихомира, Страцимира и Мирослава, као и две сестре. То је било за време прогона његовог оца из Рашке, који је по свему судећи пребегао у Дукљу.

◾Иницијално је крштен по латинском обреду, како је то био један од главних начина у Дукљи, да би се по повратку са породицом у Рашку крстио поново „по грчком обреду“ у цркви светих Петра и Павла у Расу.

◾1162/3. године добио је на управу жупанију Дубочицу од византијског цара Манојла I, те је тиме постао његов директни вазал што је утицало повољно на Немањин углед и репутацију. Његов најстарији брат Тихомир је тад именован за великог жупана.

◾Немања је био ожењен са Аном, непознатог порекла, са којом је имао три сина: Вукана, Стефана и Растка, и три ћерке: Вуку, Деву и Ефимију.

◾1166. године је био утамничен од стране свог брата Тихомира, у пећини у Расу, због тога што је на већем скупу оптужио свог брата да води византифилску политику. Затим се избавио, окупио своје присталице и пошао у борбу против њега.

◾До одлучујуће битке између браће долази код Пантина на Косову у којој је Тихомирова војска била поражена, а он сам је страдао 1168. године у реци Ситници. Осталу браћу је касније примио након признања титуле великог жупана, измирио се са њима и дао им удеоне области на управу.

После победе над браћом

◾Немања је припојио својој земљи део тадашње Зете и Неретванску крајину. Првих година свог владања подигао је две задужбине, поред реке Топлице. Трећу, Ђурђеве ступове, подигао је око 1171. године. Градили су је најбољи приморски мајстори, највероватније из Котора.

◾У том периоду трајао је рат између Византије и Млетачке републике, а њима се прикључио и Немања. Међутим Млеци су били десетковани епидемијом, тако да Срби остају сами у борби против Византије. Пред надолазећом византијском војском, велики жупан Немања се повукао у планине.

◾Овај сукоб се окончао 1172. године Немањином предајом цару Манојлу у Нишу. Он је једног дана гологлав, босоног, са исцепаном одећом и конопцем око врата и изашао пред цара. Византијски цар је прихватио његову понизност, приставши на обнову вазалства и остављање Немање на положају великог жупана. Потом су одвели Немању у Цариград, кроз који је спроведен као заробљеник, док га је маса окупљеног света исмејавала.

◾Немања се вратио у Рашку, наставио да влада као велики жупан. У складу са својим вазалним обавезама, слао је помоћне одреде у византијске војне походе. Његова браћа Тихомир и Мирослав задржали су своје области под управом, али је Тихомировог сина, Првослава, приморао да се одрекне владарских претензија.

Однос према Богумилима

◾У том периоду, богумилство се ширило Балканским полуострвом као вид јереси. Било је веома распрострањено, те је стога Немања сазвао црквено државни сабор око 1176. године, где је позвао сам врх властеле и црквене достојнике.

◾На сабору одржао је говор о штетности богумилске јереси, што су уважили и остали присутни и сложили се. Мере акције против су биле првенствено преобраћење, а уколико не буде успешно онда су биле прописане мере заплене имовине, паљење јеретичких књига и протеривање јеретика.

◾1180. године, умире византијски цар Манојло I, који је Немању спровео као свог заробљеника и везао га вазалством, а у царству је настао велики метеж око престола. То је искористио Немања, имајући у виду да више није био потчињен, те се удружио са Угарском која је напала Византију у њеном тренутку слабости. Освојио је Скадар и подигао опсаду Дубровника.

◾У том периоду, око 1186. године, Немања подиже једну од својих најпознатијих задужбина – Студеницу. Градили су је најбољи мајстори каменоресци из српских приморских земаља.

◾Рат се наставља иако се Угарска повукла, Бугарска и Нормани су наставили заједничку акцију са Немањом против Византије. Нормани освајају Драч и Солун, али бивају лако потучени услед губитка дисциплине и пљачкања.

Дочек крсташа у Нишу

◾Међутим, Јерусалим пада под власт муслимана 1187. године, те се проглашава Трећи крсташки рат који наводи немачког цара Фридриха Барбаросу да прелази преко Немањине земље.

◾Немања покушава да искористи тај сусрет у јулу 1189. године у Нишу, како би задобио немачког цара и његову војску у борби против Византије. Међутим, Барбароса је на дипломатски начин одбио овај предлог желећи да обезбеди само безбедан пролаз за своју војску кроз Византију.

◾Договор је склопљен, о пролазу крсташа кроз Византију на путу ка Светој земљи. Следеће године, цар Исак II покреће казнену експедицију и у бици на Јужној Морави Немања је био поражен.

◾Ипак циљ Византије није био да покори Србе, већ да поврати изгубљене територије и да склопи савез са бунтовним Србима, како би имали гаранције за мир. Уговором је било предвиђено да се Стефан, средњи син Немање, ожени византијском принцезом Евдокијом и тако се ороде Немањићи са царском породицом.

◾Тиме је одлучено да Стефан буде наследник Немањин, који је добио и титулу севастократора, а не најстарији Вукан. Вукану је оставио на управу Дукљу, Травунију, Хвосно и Топлицу.

Повлачење са престола и замонашење

◾1196. године, на државном сабору код Петрове цркве у Расу, Стефан Немања се одрекао престола у корист средњег сина Стефана, који је постао српски велики жупан.

◾Немања се после сабора и повлачења са власти замонашио са супругом Аном у цркви светих Петра и Павла у Расу и том приликом су узели монашка имена Симеон и Анастасија. Прву годину свог монашког живота провео је у манастиру Студеници, да би се у новембру 1197. године придружио свом најмлађем сину монаху Сави на Светој гори. Тамо је, заједно са њим, уз дозволу византијског цара, оживео запустели манастир Хиландар 1198.

◾Преминуо је 13. фебруара 1199. године у дубокој старости, у манастиру Хиландару. Следеће године га је Светогорски сабор канонизовао као светог Симеона Мироточивог, јер су његове мошти точиле миро.

◾Његов син Сава је 1208. године пренео његове посмртне остатке у Србију, да би над њима измирио своју старију браћу Стефана и Вукана који су се борили око власти. Његове мошти су тада положене у његову задужбину Студеницу, поред оца, у којој се и данас налазе десно од олтара у саркофагу.

◾Стефан Немања представња централну фигуру српске средњовековне историје, као родоначелник наше свете династије Немањића, утемељивач независне српске државе и српске православне цркве. Његово име ће наставити да се помиње вековима пред нама, као најсветлији пример Великаша наше историје, које чувамо од заборава.

Слава прецима!

Корпа
Scroll to Top