Српски бисер на Светој Гори
◾Манастир Хиландар представља најзначајнију српску светињу на Светој Гори и један од темељних стубова српске духовне, културне и државне историје. Налази се на Атосу, у данашњој Грчкој, у оквиру светогорске монашке заједнице, која је под духовном јурисдикцијом Цариградске патријаршије. Хиландар је један од двадесет светогорских манастира и у светогорском поретку заузима четврто место, али је за српски народ од оснивања имао посебан значај као духовни дом, школа писмености и чувар националног наслеђа.
◾Пре него што је постао српски манастир, на месту Хиландара постојала је старија, запустела грчка монашка заједница. Крајем 12. века, после повлачења са власти, велики жупан Стефан Немања замонашио се као Симеон и отишао на Свету Гору, где се придружио свом сину Растку, монаху Сави. Њих двојица су затражили дозволу да обнове напуштени манастир и претворе га у уточиште за српске монахе. Византијски цар Алексије III Анђео издао је 1198. године повељу којом је Хиландар предат Србима као трајни дар.
◾Свети Сава и Свети Симеон су одмах приступили обнови манастира. Између 1198. и 1200. године подигнута је главна црква посвећена Ваведењу Пресвете Богородице, као и прве келије, куле и манастирске зграде. Хиландар је од почетка замишљен као самостална српска монашка заједница на Светој Гори, по угледу на друге велике народне манастире. Сава је за њега написао Хиландарски типик, један од најважнијих правних и монашких текстова српског средњег века.
◾Свети Симеон је преминуо у Хиландару 1199/1200. године и најпре је био сахрањен у манастиру, поред главне цркве. Његове мошти су 1208. године пренете у Студеницу, али је Хиландар остао место његовог монашког подвига и једно од средишта његовог култа. Управо кроз Хиландар, Сава и Симеон су повезали српску државност са православним монаштвом и византијским духовним наслеђем.
Време светиња – 25 најстаријих светиња
Проширивање и врхунац манастира
◾Током 13. и 14. века, Хиландар су даривали и проширивали Немањићи. Краљ Стефан Првовенчани, Урош I, Драгутин, Милутин, Стефан Дечански и цар Душан потврђивали су му поседе, приходе и повластице. Посебно је важан краљ Милутин, који је почетком 14. века обновио и проширио манастирски комплекс, подигавши нови католикон (главну цркву), на месту старије Савине и Симеонове цркве.
◾У време цара Душана Хиландар је достигао врхунац средњовековног престижа и угледа. Света Гора се у једном периоду налазила под српском управом, а српски владари и властела даривали су манастирима земљу, села, метохе, приходе и драгоцености. Хиландар је тада постао не само монашко средиште, већ и велики културни, преписивачки и правни центар, чији су рукописи и повеље од непроцењивог значаја за историју српског језика, писмености и државе.
◾После пада српских средњовековних држава под османску власт, Хиландар је изгубио своје највеће владарске заштитнике, али није престао да живи. Током турског периода опстајао је захваљујући монашкој истрајности, прилозима српског народа, помоћи православних владара из Русије и подршци кнежева из Влашке и Молдавије. У временима када Срби нису имали своју државу, Хиландар је чувао књиге, повеље, иконе и успомену на српску државност и веру.
Мапа Свете Горе
Ризница српске православне цркве
◾Посебно место у Хиландару има икона Богородице Тројеручице. Ова светиња је једна од најпоштованијих икона у српској православној традицији и вековима је повезана са молитвеним животом манастира. Уз њу, у Хиландару се чувају бројне иконе, рукописи, повеље, богослужбени предмети и ризница која спада међу најзначајније у православном свету.
◾У новије време Хиландар је остао жив манастир и место ходочашћа, али и обнове. Током 20. века манастир је пролазио кроз различите политичке и историјске изазове. Године 1990. враћен је општежитељни поредак, што значи да монаси живе у заједници, по строгом манастирском правилу. Велики пожар 2004. године нанео је огромну штету манастирском комплексу, али су библиотека, ризница и најважније светиње сачуване. Обнова Хиландара траје годинама и представља један од најзначајнијих подухвата очувања српске културне баштине.
◾Данас је Хиландар много више од манастира. Он је симбол српске духовне самосталности, дела Светог Саве, монашког подвига Светог Симеона и вековне везе српског народа са Светом Гором. У њему се сабирају вера, писменост, уметност, државност и историјско наслеђе. Зато Хиландар за српску историју има значај који превазилази границе једне светиње: он је живи споменик Немањића, српског средњег века и непрекинутог трајања православне традиције.
Слава прецима!
