Када се одиграла битка код Велбужда?
◾Битка код Велбужда одиграла се 28. јула 1330. године, северно од града Велбужда, данашњег Ћустендила, код реке Каменче, односно данашње Соволштице. Била је то битка између српске војске краља Стефана Уроша III Дечанског и бугарске војске цара Михаила III Шишмана. По значају, Велбужд спада међу најважније победе средњовековне Србије, јер је после ње Србија постала најмоћнија држава на Балкану.
◾До сукоба је дошло у време када је Србија, после владавине краља Милутина, већ била снажна балканска сила. Стефан Дечански је наследио државу која се ширила ка југу и југоистоку, што је изазивало страх и у Бугарској и у Византији. Бугарски цар Михаило Шишман настојао је да заустави српски успон, па је склопио савез са византијским царем Андроником III Палеологом. План је био да Бугари нападну Србију са истока, а Византинци са југа.
◾Стефан Дечански је покушао да избегне рат преговорима, али бугарски цар није одустајао од похода. Српски краљ је зато почео да припрема војску, да прати кретање противника и да чека на месту са кога је могао брзо да реагује. Пошто није знао да ли ће главни удар доћи из Бугарске или из Византије, са војском се најпре задржао на Добрич-пољу у Топлици.
◾Када је обавештен да је бугарска војска прешла границу код Земена, у изворишном делу Струме, Стефан Дечански је кренуо у сусрет непријатељу преко Нагоричана. Бугарска војска је већ била ушла у српске земље и пљачкала погранична села. На страни Михаила Шишмана били су и савезнички, односно најамнички одреди, међу којима се у изворима помињу и татарске снаге.
Крунисање цара Душана
Почетак и ток битке
◾Битка се одиграла код Велбужда, на простору који је имао велики стратешки значај, јер је контролисао путеве између Србије, Бугарске и Македоније. Српска војска се у одлучујућем тренутку показала боље организованом и спремнијом. У њеним редовима били су домаћи ратници, властела, коњица, али и најамници.
◾У бици се нарочито истакао млади краљ Стефан Душан, син Стефана Дечанског. Он је предводио део српске војске, највероватније ударну коњицу, и његова улога у победи била је толико запамћена да ће касније постати један од темеља његовог војничког угледа. Велбужд је зато важан не само као победа Дечанског, већ и као први велики ратнички наступ будућег цара Душана.
◾Током битке бугарска војска је тешко поражена, а цар Михаило Шишман је изгубио живот. Извори се не слажу у потпуности око начина његове смрти: негде се каже да је пао у борби, негде да је био рањен или заробљен, па умро убрзо после битке. Оно што је сигурно јесте да је после пораза сахрањен у Нагоричану по наредби српског краља.
◾Стефан Дечански је после победе поступио опрезно. Није уништио Бугарску нити је покушао да је потпуно присаједини Србији, већ је настојао да обезбеди политички утицај. На бугарски престо доведен је Иван Стефан, син Михаила Шишмана и Ане, сестре Стефана Дечанског. Тако је Србија после Велбужда добила снажан утицај на бугарске прилике.
◾Непосредне територијалне последице нису биле огромне, али су политичке последице биле далекосежне. Србија је после битке учврстила положај најјаче силе на Балкану, док је Бугарска ослабљена и привремено потиснута из борбе за превласт. Византијски цар Андроник III, који је требало да нападне Србију са југа, није ушао у одлучујући сукоб након што је постало јасно да је бугарска војска поражена.
Мапа српског царства 1350. године
Последице битке и победе
◾Победа код Велбужда имала је велики одјек у Србији. Стефан Дечански је о њој известио краљицу и архиепископа Данила II, који је наредио да се победа прославља у црквама и манастирима. Убрзо после битке, у периоду између 1330. и 1331. године, настала је и оснивачка повеља за манастир Дечане, велику задужбину Стефана Дечанског.
◾Ипак, победа је имала и унутрашње последице. Углед младог краља Душана нагло је порастао, а део властеле почео је да у њему види владара способнијег за даље ширење. Већ 1331. године дошло је до сукоба између оца и сина, после кога је Стефан Дечански свргнут, а Душан преузео престо. Зато Велбужд стоји и као један од догађаја који су отворили пут Душановој владавини.
◾Дугорочно, битка код Велбужда омогућила је Србији да уђе у период највећег политичког успона. Душан ће након доласка на власт проширити државу према Македонији, Епиру и Тесалији, а 1346. године крунисаће се за цара. Велбужд није сам створио Српско царство, али је уклонио највећу препреку српској превласти на Балкану.
◾Битка код Велбужда зато је једна од прекретница српског средњег века. Она показује Србију у тренутку снаге, добро организоване војске и зреле државне политике. У њој се одражава ратнички успон младог Душана и тренутак када је српска држава прешла из положаја регионалне силе у главног чиниоца балканске политике 14. века.
Слава прецима!
