Ко је била Ана Јакшић?
◾Ана Јакшић Глинска била је српска племкиња из знамените породице Јакшић и једна од најзанимљивијих жена које повезују српску и руску историју 16. века. У руске изворе ушла је као кнегиња Ана Глинска, мајка Јелене Глинске и баба Ивана IV Васиљевича, првог руског владара крунисаног за цара. Њен живот је важан управо зато што показује како су српске племићке породице, после пада српске средњовековне државе, наставиле да делују у ширем православном и европском свету.
◾Година њеног рођења није поуздано утврђена, али се најчешће наводи да је рођена око 1473. године. Била је ћерка војводе Стефана Јакшића, једног од најзначајнијих српских племића у Угарској, и унука Јакше, војводе који се везује за службу деспоту Ђурђу Бранковићу. Управо преко породице Јакшић, Ана је припадала оном кругу српске властеле који је после османског освајања Србије наставио борбу и политички живот северно од Саве и Дунава.
◾Јакшићи су после пада Србије ушли у службу угарских краљева и стекли значајне поседе у јужној Угарској, Поморишју и Трансилванији. Њихов углед није био само војнички, већ и династички: ородили су се са Бранковићима, Белмужевићима, Косачама и другим угледним породицама. Тако су Јакшићи постали једна од оних српских кућа које су чувале успомену на стару државу и истовремено улазиле у шире политичке везе источне Европе.
◾Ана се удала за кнеза Василија Глинског, припадника руске великашке породице Глински. Тај брак је одвео српску племкињу у круг високог племства Великог кнежевства Московског. Породица Глински је почетком 16. века прешла у московску службу, а Ана је као кнегиња Глинска постала део двора који је у том времену израстао у једно од најмоћнијих православних средишта.
Грбовник Великаша
Дешавања на Московском двору
◾Из брака Ане Јакшић и Василија Глинског рођена су деца која ће имати важну улогу у руској историји. Најзначајнија међу њима била је Јелена Глинска, будућа жена великог кнеза московског Василија III. Ана је имала и синове, међу којима су се касније истакли Јуриј и Михаило Глински, али је управо Јелена својим браком увела породицу Јакшић-Глински у само средиште руске владарске куће.
◾Њена ћерка, Јелена Глинска се 1526. или 1527. године удала за Василија III, после његовог развода од Соломоније Сабурове. Из тог брака рођен је 1530. године Иван Васиљевич, будући Иван Грозни, а потом и његов млађи брат Јуриј. Тако је Ана Јакшић постала баба наследника московског престола и жена чија је крвна линија повезала српско племство са првим руским царем.
◾Када је Василије III умро 1533. године, мали Иван имао је само три године. Његова мајка Јелена Глинска преузела је управу над државом као регенткиња и владала до своје смрти 1538. године. Поједини историчари претпостављају да је Ана Јакшић у том периоду могла имати утицај као мајка владарке и најближа старија сродница младог наследника, али извори о њеној непосредној политичкој улози нису довољно јасни, па ту треба бити опрезан.
◾После Јеленине смрти, положај породице Глински нагло је ослабио. Московски двор био је испуњен борбом бољарских породица за утицај над малолетним Иваном, а Глински су због свог порекла, амбиција и блискости са владарем имали много непријатеља. У тим годинама Ана је остала у сенци извора, што не значи да је била без значаја, већ да се о њеном животу у Москви сачувало мало поузданих података.
◾Године 1547. Иван IV је крунисан за цара, а исте године се оженио Анастасијом Романовном. Ана Глинска се у то време поново јавља у изворима као блиска царска сродница која је учествовала у свечаностима. Постоји и мишљење да је благословила цареву невесту старом иконом Свете Ане, али тај податак припада каснијим тумачењима и не треба га представљати као потпуно сигуран.
Велики пожар и замонашење
◾Исте 1547. године Москву је захватио велики пожар, после кога је избила народна побуна. Гнев становништва усмерен је на породицу Глински: Анин син Јуриј убијен је од стране побуњене масе, а сама Ана је оптужена да је „врачањем“ изазвала пожар. То су биле сујеверне и политички подстакнуте оптужбе, али показују колико је породица Глински била омражена у делу московског друштва.
◾Ана је преживела побуну, а затим према подацима из књиге Сергијевог манастира, касније се замонашила под именом Анисија. На основу записа о прилогу који је њен син Михаило дао „по матери својој кнегињи иноки Анисији“, сматра се да је Ана Јакшић Глинска умрла 1553. године.
◾Њен значај за српску историју не лежи у томе што је владала Србијом или Русијом, већ у чињеници да је била жива веза између српског племства после пада Деспотовине и московске владарске куће. Преко ње је Иван Грозни био потомак српске племићке лозе Јакшић, а у време његове владавине јачају и видљиве везе Москве са српским светињама, нарочито са Хиландаром, коме је Иван IV 1556. године даровао подворје у Москви.
◾Ана Јакшић Глинска остала је упамћена као жена на раскршћу две историје: српске, која је после пада државе тражила путеве опстанка, и руске, која је у 16. веку израстала у царство. Њен живот показује да српска властела није нестала са падом средњовековне Србије, већ је кроз породичне, црквене и политичке везе наставила да оставља траг далеко изван својих старих земаља.
Слава прецима!
