Jelena Anzujska

Јелена Анжујска (Jelena Anžujska)

Порекло Јелене Анжујске

◾Јелена је рођена око 1236. године. Око њеног порекла и даље нема свеобухватног признања из које је породице. Данило II је записао о њој да је „од царског племена, рода фрушкога, кћи родитеља у великој слави и богатству“ односно француског, а у прилог иде и чињеница да је Карло I, краљ Напуља и Сицилије, у једном писму назвао рођаком.

◾Међутим, има и индикација да је из византијске породице Анђела, што доприноси сумњама у њено порекло. Њено порекло остаје тајна и до дан данас!

◾Јелена се удала за краља Уроша I неколико година након што је дошао на престо, око 1250. године, који је био у зрелим годинама. По легенди он се потрудио да она има леп дочек у новој земљи која ће је подсећати на њену домовину, те је посадио целу долину реке Ибар са јоргованима. Та легенда и данас живи за предео између Краљева и Раса.

◾Приликом доласка у Србију и брака, прешла је из католичке у православну веру, што јој није представљало проблем и многа добра је чинила за обе цркве. Није се видела као жена која је посвећена само рађању наследника и дому, већ је имала утицаја и у спољној политици земље.

Краљица – ктиторка

◾Она је једна од првих жена ктитора у Србији, која је покренула тај модел. Подизала је католичке цркве у Скадру, Бару и Котору, али њена најзначајнија задужбина је православни манастир Градац, изграђен 1277. године. Такође је даривала многе иконе црквама и манастирима.

◾Она је уз царицу Јелену, супругу Душана Силног, најприсутнија у српским средњовековним фрескама. Ктиторка је многих самостана и цркви на приморју. Занимљиво је да је она једина жена о којој је написано житије односно биографија. Написао га је архиепископ Данило II.

◾Са Урошем је имала два сина Драгутина и Милутина, а и ћерку Брнчу. Њихов брак је био складан, али је битно напоменути да је било и тренутака када се противила одлукама свог мужа отворено. Сматра се да је у сукобу својих синова била на страни Драгутина.

◾Записано је за њу да је оштра речју, а блага по природи, непорочна, побожна и украшена сваком врлином. Била је веома образована, просвећена а сматра се да је говорила и неколико језика. Организовала је преписивање књига на двору, које је касније поклањала.

◾Њен син Драгутин је свргнуо оца Уроша са власти 1276. године, а њој је доделио земљу на управу Зету, део приморја, Требиње и Конавле са Цавтатом. Имала је своју административну управу, а сачувани су и печати где је представљена на престолу. Преговарала је са Дубровником око трговине и издавала повеље црквама и манастирима. По први пут у српском средњем веку је територија на управу додељена једној жени!

◾Није подржавала свог сина у свргавању оца, њеног мужа, али му је након неког времена опростила тај грех, те је стога он даровао њој ове земље на управу, као чин покајања. Њен муж Урош I је преминуо већ наредне године, 1277.

◾Чињеница је да је била веома утицајна јер је имала велику земљу на располагању, од горњег Ибра до Требиња на западу и Скадра на југу. Располагала је војском, имала свој печат и канцеларију са државним финансијама. Владала је под титулом „краљица Србије, Дукље, Албаније, Хума, Далмације и приморских области“.

Оснивач прве женске школе

◾Значајно је да је при двору имала и школу за девојке. Њих је, како пише Данило II, узимала кћери сиротих породица, хранила их и образовала да буду „у добром реду и ручном раду“, а након одрастања их је удавала за мужеве да иду у своје куће и ту их даривала. Тако је понављала и на место удатих доводила нове младе девојке.

◾Овај податак је значајан за женско образовање у српском средњем веку, јер се сматра да је Јелена прва основала женску школу у Србији, а такође и доказ о њеном милосрђу које је чинила тако што је удомила те девојке.

◾Замонашила се 1280. године у цркви светог Николе у Скадру, примивши велику схиму том приликом, али није променила име, наставила је да влада као краљица. Владала је својом области чак 38 година, а још 27 претходно са мужем Урошем. Више од 6 деценија је утицала на српску државу и културу. Она се дуже одржала на престолу него иједан српски владар икада, чак 65 година!

◾Краљица Јелена је доживела дубоку старост, а преминула је 8. фебруара 1314. године на свом двору у Брњацима. Сахрањена је у својој задужбини манастиру Градац, где су сахрани присуствовали многи духовни и световни великодостојници, али и бројни грађани којима је добро чинила. Канонизована је три године након смрти, као прва српска краљица светица. Прославља се 12. новембра, исто као и њена два сина.

◾Тужно је што је подизањем речне бране на Косову потопљен њен двор и школа коју је основала ту, у другој половини 20. века. Данас се не зна где се налазе њене мошти, али се сматра да је њена рука у манастиру Тврдош, код Требиња.

◾Јелена је једна од највећих српских краљица, која је упамћена по многим добрим делима, задужбинарству али и самосталној управи коју је имала. Данас у Требињу постоји статуа посвећена њој, као једној од владарки из средњег века. Она је пример побожне, способне и самосталне владарке која је обележила део српског средњег века.

Слава прецима!

Корпа
Scroll to Top