Позадина пред битку
◾Битка код Галипоља 1312. године један је од најранијих забележених сукоба у коме су српске војне снаге учествовале против турских одреда. Водила се на подручју Галипољског полуострва, на европској страни Дарданела, у време када Османлије још нису трајно учврстиле власт у Европи. Зато овај догађај треба разликовати од османског заузимања Галипоља 1354. године, које је имало много далекосежније последице.
◾Почетак приче везан је за дубоку кризу Византијског царства почетком 14. века. Цар Андроник II Палеолог најпре је унајмио Каталанску компанију да помогне у борби против Турака у Малој Азији, али су се Каталонци после сукоба са византијском влашћу окренули против царства. Са њима су се кретале и турске најамничке дружине, познате као Туркопули, које су пустошиле Тракију, Свету Гору и области око Галипоља.
◾Српска историја у овај догађај улази преко краља Стефана Уроша II Милутина. Он је у то време био један од најмоћнијих владара Балкана, а са Византијом је био повезан и политички и породично, браком са Симонидом, ћерком цара Андроника II. Византијци су зато у српском краљу видели савезника који може да пошаље озбиљну војну помоћ.
◾Према подацима које доносе византијски и српски извори, Милутин је послао војску у помоћ царству против турских одреда у Тракији и код Галипоља. У изворима се помиње око 2.000 коњаника, али савремена историографија опрезно напомиње да није сасвим јасно да ли су то били искључиво српски тешки коњаници или и одреди Кумана у Милутиновој служби.
◾Турске одреде предводио је Халил, у изворима познат и као Халил Еџе. Његови људи су претходно преговарали са Византинцима о преласку у Малу Азију, али је код Галипоља дошло до сукоба и опсаде. Византијска војска, српска помоћ и ђеновљански бродови затворили су им пут, па је турска дружина на крају уништена или заробљена.
◾Битка код Галипоља није била велика битка две уређене државне војске у каснијем смислу, већ сложена војна операција против покретних турских и најамничких одреда који су годинама пљачкали византијске земље. Ипак, њен значај је велики јер показује да је Милутинова Србија имала снагу да делује изван својих граница и да утиче на важне догађаје византијског света.
Грбовник Великаша
Учешће војводе Новака Гребострек
◾У српским изворима посебно место има велики војвода Новак Гребострек. Историографија прави важну разлику: први српски одред учествовао је у операцији код Галипоља, док је други, познатији одред под Новаковом командом, убрзо потом упућен у Малу Азију. У популарном памћењу ова два догађаја често су спојена, па се цела победа везује за Новака Гребострека.
◾Новак Гребострек је познати велики војвода у српској историји. Њега је Милутин послао као свог заповедника у помоћ Византијском царству 1312/1313. године, што се помиње и у научним тумачењима византијских извора. Та чињеница показује колико је овај поход био значајан: у њега није послат споредан одред, већ елитна војска под врховним војним старешином.
◾После уништења Халилових људи код Галипоља, српска и византијска војска прешле су у Малу Азију, у област из које су долазиле турске претње. Тамо је Новак Гребострек предводио српски одред у борбама против турских снага. Према Николи Оикономидесу, тај поход је највероватније имао почетни успех, али није довео до трајног освајања или дугорочне промене односа снага.
◾Због тога је важно не преувеличавати битку. Она није зауставила турско ширење на дуже време, нити је била коначни пораз Османлија. Али јесте показала да је Србија краља Милутина у првој половини 14. века била главна балканска сила, способна да помогне Византији у тренутку када је само царство било исцрпљено унутрашњим сукобима, финансијском слабошћу и сталним најездама.
◾Битка код Галипоља 1312. године један је од најранијих забележених сукоба у коме су српске војне снаге учествовале против турских одреда. Водила се на подручју Галипољског полуострва, на европској страни Дарданела, у време када Османлије још нису трајно учврстиле власт у Европи. Зато овај догађај треба разликовати од османског заузимања Галипоља 1354. године, које је имало много далекосежније последице.
Мапа српског царства 1350. године
Последице битке и значај
◾О овом догађају сведоче и византијске хрисовуље издате манастиру Хиландару у октобру 1313. и јулу 1317. године, у којима се изражава захвалност краљу Милутину за помоћ царству. То је посебно важно јер показује да српско учешће није било каснија легенда, већ догађај који је оставио траг у дипломатским и црквеним документима.
◾Битка код Галипоља 1312. године зато је значајна за српску историју као рани сусрет Србије са османском опасношћу, много пре Маричке и Косовске битке. Она открива једно време у коме је Србија још увек била у успону, док је Византија слабила, а турске снаге постепено испитивале путеве ка Европи.
◾У српском памћењу овај догађај треба да заузме место као сведочанство Милутинове снаге, дипломатског положаја Немањићке Србије и војничког угледа српске властеле. Истовремено, он опомиње да се историја мора читати прецизно: код Галипоља 1312. Срби нису водили велики ослободилачки рат против Османског царства, већ су као савезници Византије учествовали у уништењу опасних турских одреда који су пустошили Тракију.
◾Баш у тој прецизности лежи значај битке. Она показује Србију пре великих падова 14. века, као снажну, самоуверену, војно организовану државу, која је присутна у најважнијим балканским збивањима. Зато Битка код Галипоља остаје један од важних, мада често заборављених, догађаја ране српско-турске историје.
Слава прецима!
