Ко је био генерал Крста?
◾Крста Смиљанић је рођен 29. децембра 1868. године у златиборском селу Љубиш, као син Милосава и Видосаве Смиљанић, у породици која је важила за угледну у свом крају.
◾Основну школу је завршио у родном месту, а потом шест разреда гимназије у Ужицу. Са 20 година, 1. септембра 1888. године ступа у Нижу школу Војне академије у Београду, где, након три године, излази као инжењерски потпоручник, показавши рану посвећеност војном позиву.
◾Наставља своје школовање и 1896. године завршава Вишу школу Војне академије, након чега је преведен у генералштабну струку, што му омогућава да брзо напредује у војној каријери. У току ранијих година службовао је на различитим командним и штабним дужностима у српској војсци, што му је дало широк увид у стратегију и организовање јединица.
Ратно крштење
◾Почетком балканских ратова Смиљанић је био један од блиских сарадника војводе Радомира Путника, коме је поверено руководство саобраћајних и логистичких служби Врховне команде, кључно за мобилизацију и концентрацију војске пред сукобе са Турцима.
◾У Првом балканском рату већ добија чин пуковника, а своје војно умеће наставља да показује и у Другом балканском рату, када учествује у мировним преговорима у Букурешту као члан делегације, што говори о његовој стратегијској и политичкој улози у тим тренуцима.
◾Током Првог светског рата (1914-1918), Смиљанић је командовао Дринском дивизијом, једном од најважнијих јединица у српској војсци. Са својом дивизијом учествовао је у операцијама на дринском фронту, а 1915. године прешао је преко Црне Горе и Албаније у тешком повлачењу српске војске.
◾Након опоравка и реорганизације српске војске на Крфу, Смиљанићева дивизија пребачена је на Солунски фронт, где је пружила велики допринос борбама, а посебно се истакао у чувеној бици на Кајмакчалану, где је Дринска дивизија, предвођена њим, извршила кључне операције у тешким условима, чиме је заслужио највећа ратна одликовања.
◾За своје заслуге у ратовима и војној служби кроз године напредовања достигао је звање армијског генерала (1923), а након завршетка ратова обављао је важне мирнодопске дужности: од 9. октобра 1929. године постаје први бан Зетске бановине, административне јединице која је обухватала данашњу Црну Гору, Метохију, Херцеговину и Рашку област.
Мапа Албанске голготе 1915.
Позни део живота
◾По одласку са функције бана 1931. године, Смиљанић није напустио службе државе – 10. јануара 1932. постаје члан Врховног законодавног савета као сенатор Краљевине Југославије, што говори о његовом утицају и угледу у политичком и друштвеном животу.
◾Током своје каријере одликован је већим бројем домаћих и страних одликовања, што сведочи о његовој широкој репутацији као војсковође и стратега.
◾Кроз читав живот красиле су га најлепше људске особине, изузетно поштење, истинска скромност и човекољубље, па не треба да чуди што је последње године живота провео као сиромах. Оженио се Јованком, рођеном Жанетом Алмули из Шапца и у браку нису имали деце.
◾До почетка Другог светског рата живео је у Београду, али са почетком немачке окупације враћа се у родно село. Немачке окупационе снаге су га, због његовог угледа, ставиле под кућни притвор у Београду, где је и преминуо 14. маја 1944. године, у време немачке контроле.
◾Сећање на Крсту Смиљанића и његову службу живи и данас: на Златибору (Краљев трг) подигнут је споменик у његову част, а његово име и дело остали су уписани међу најзначајније војне и историјске личности Србије 20. века.
Слава прецима!