Позадина атентата и стање у Босни
◾Сарајевски атентат догодио се 28. јуна 1914. године, на Видовдан, у Сарајеву, тадашњем главном граду аустроугарске Босне и Херцеговине. Тога дана убијени су аустроугарски престолонаследник надвојвода Франц Фердинанд и његова супруга Софија Хотек, војвоткиња од Хоенберга. Атентат је извео Гаврило Принцип, припадник револуционарног омладинског покрета Млада Босна.
◾Да би се разумео значај овог догађаја, важно је имати у виду положај Босне и Херцеговине. Аустроугарска је 1878. године, одлуком Берлинског конгреса, добила право да окупира и управља Босном и Херцеговином, а 1908. године је извршила и формалну анексију. То је изазвало велико незадовољство међу Србима и другим јужнословенским становништвом, јер је простор који је многима био део српског и јужнословенског националног питања трајно везан за Хабзбуршку монархију.
◾Млада Босна није била једноставна политичка организација, већ круг револуционарно настројене омладине различитих националних и верских припадности, коју су повезивали отпор аустроугарској власти и идеја ослобођења и уједињења Јужних Словена. Зато Сарајевски атентат треба посматрати у ширем контексту незадовољства, а не само као изолован чин једног човека.
◾Долазак Франца Фердинанда у Сарајево био је повезан са војним маневрима у Босни и Херцеговини. Сам датум посете, Видовдан, имао је посебну симболику за Србе, јер је био дан сећања на Косовску битку 1389. године. Због тога је део српске јавности тај долазак доживео као провокацију.
Време светиња – 25 најстаријих светиња
Учешће у завери
◾У завери су, поред Гаврила Принципа, учествовали и Недељко Чабриновић, Трифко Грабеж, Васо Чубриловић, Цветко Поповић, Мухамед Мехмедбашић и други. Принцип, Чабриновић и Грабеж боравили су пре атентата у Србији, где су дошли до оружја и одређене помоћи од људи повезаних са тајном организацијом Уједињење или смрт, познатом као Црна рука. Ипак, питање степена умешаности званичне српске владе у атентат остаје историјски осетљиво и не сме се поједностављивати.
◾Први покушај атентата извео је Недељко Чабриновић, који је бацио бомбу на аутомобил у коме се налазио надвојвода. Бомба није погодила циљ, већ је експлодирала под следећим возилом, ранивши више људи. После тог неуспеха Франц Фердинанд је наставио посету и отишао у Градску већницу, где је одржан званични пријем.
◾После пријема, одлучено је да надвојвода и Софија посете рањене у болници. У кретању колоне дошло је до забуне око путање. Аутомобил се зауставио у близини места где се налазио Гаврило Принцип. Он је тада пуцао и смртно ранио Франца Фердинанда и Софију. Обоје су убрзо преминули од задобијених рана.
◾После атентата уследила су хапшења, истрага и судски процес у Сарајеву. Главним учесницима суђено је од 12. до 23. октобра 1914. године. Гаврило Принцип, као малолетан по тадашњем закону јер није имао навршених двадесет година, није могао бити осуђен на смрт, већ је добио затворску казну. Умро је 1918. године у затвору у Терезину.
Мапа Албанске голготе 1915.
Последице атентата и почетак сукоба
◾Аустроугарска је атентат искористила као повод за обрачун са Србијом. Уз подршку Немачке, 23. јула 1914. године упутила је Србији оштар ултиматум. Србија је прихватила већину захтева, али није могла у потпуности да прихвати учешће аустроугарских органа у истрази на својој територији, јер би то значило нарушавање државног суверенитета. После одговора Србије, Аустроугарска је прекинула дипломатске односе, а 28. јула 1914. објавила рат Србији.
◾Сарајевски атентат није био једини узрок Првог светског рата, али је био искра која је покренула већ постојећу европску кризу. У позадини су стајали сукоби великих сила, савезнички блокови, империјалне амбиције, милитаризам и страх од промене односа снага у Европи. Зато је историјски најтачније рећи да атентат није сам „створио“ рат, већ је послужио као повод да се активирају дубље политичке и војне напетости.
◾За српску историју последице су биле огромне. Србија је у лето 1914. ушла у рат исцрпљена Балканским ратовима, али је у првим месецима успела да однесе велике победе на Церу и Колубари. Ипак, цена је била страшна: рат је донео окупацију, повлачење преко Албаније, огромне људске губитке, али и коначно ослобођење 1918. године.
◾Зато Сарајевски атентат има посебно место у српском народу. Он показује колико су питања слободе, окупације, националног уједињења и односа великих сила била снажна почетком 20. века. Истовремено, опомиње да појединачни историјски чин може постати повод за догађаје много веће од намере својих учесника. У Сарајеву 1914. године укрстили су се младалачки револуционарни занос, империјална политика и судбина целе Европе.
Слава прецима!
