Ко је био несуђени вођа устаника?
◾Станоје Главаш је рођен 1763.године у Глибовцу крај Смедеревске Паланке као Станоје Стаматовић, од оца Димитрија и мајке Марије. Његови родитељи су се доселили у тај крај бежећи из краја Дебра, од турског зулума и арнаутских упада. Станоје је имао једног млађег брата и сестру.
◾Важан догађај се десио када је Станоје имао 14 година, тада су Турци претукли његовог оца пред целом породицом, при скупљању харача. Након тога, он је пао у постељу, тешко повређен, а потом преминуо. После очеве сахране, мајка је дала Станоја да учи абаџијски занат, а она се преудала за Петра Станића и отишла са његовим братом и сестром у Селевац.
◾Станоје је био крупан, космат, грлат, а надимак Главаш је добио због нарочито велике главе како кажу.
◾Станоју је занат и посао ишао добро, успео је да развије пословање и отвори своју радњу. Убрзо је код себе довео брата и сестру да му помажу. Осим заната, научио је да чита и пише.
Време светиња – 25 најстаријих светиња
Почетак Првог српског устанка
◾Станоје се још пре Првог српског устанка одметнуо у хајдуке и постао харамбаша, а имање, кућу и радњу је препустио брату и сестри. Међу његовим најбољим друговима је био и Хајдук Вељко, заједно су четовали, а Вељко се оженио и једном Станојевом рођаком.
◾Њега су због хајдучке прошлости пратили људи београдског везира због своје популарности, а према предању кажу да су се Турци плашили и име да му изговоре.
◾Са Карађорђем се познавао и пре 1803. године, били су и побратими. Неки подаци указују да је са Карађорђем био у хајдучкој дружини неколико година крајем 18. века. Од 1803. године, заједно са Карађорђем је припремао устанак против Турака, па су се састајали често.
◾Станоје се женио два пута, први пут са Станом, рођаком Карађорђа, а са њом имао две ћерке. Други пут са Маром, из ког брака је имао два сина и ћерку.
◾Након Сече кнезова Карађорђе се одмах састао са Главашем, кога је позвао на збор у Орашцу. На збору у Орашцу најпре су понудили Главашу да он буде вођа устанка. Он је одбио понуду изговарајући се да такав положај не приличи једном хајдуку, који нема куће ни кућишта. Предложио је да Карађорђа изаберу за вожда.
◾Његова чета је била једна од најважнијих чета у почетку устанка, а сам Станоје је рањен у бици код Баточине. Чин војводе је добио 1805. године. Истакао се за време Делиградске битке 1806. године. Тада је са 3 хиљаде устаника изненадио Турке у Прокупљу, кога је након борбе са Турцима до темеља спалио. Продор у Топлицу био је од огромног значаја за дизање самопоуздања целе српске војске.
◾Станоје је важио за великог верника, за њега кажу да недељом није ишао ни у борбу. Такође, био је велики домаћин.
◾Учествовао је у ослобађању Београда 1806. године и међу првима је ушао у Београд. Станоје је предводио једну од четири колоне. До краја Првог српског устанка ратовао је око Делиграда, Варварина и Лознице.
Карађорђе – плакат портрет
Период након устанка
◾Након пропасти Првог српског устанка, предао се Турцима. Дат му је задатак да гони хајдуке и да чува цариградски друм кроз Србију. У међувремену, он је уговарао нови устанак, а након гушења Хаџи Проданове буне, дат му је налог да ухапси Хаџи Продана, а заправо му је помогао да пређе Саву.
◾Београдски везир је онда наредио муселиму из Смедеревске Паланке да му доведу Станоја живог или мртвог. Најпре му је тражио оружје и предају, али Станоје није желео да уступи. Турци су касније са појачањем кренули да га ухвате, а он се склонио у колиби у шуми код села Баничина.
◾Ту су га опколили Турци, али се Станоје вешто бранио и елиминисао неколико. Они су онда запалили колибу и Станоје је морао да изађе. Станоја су убили 25. фебруара 1815. године. Одсекли су му главу и неколико дана држали је набијену на шиљак пред пашиним двором у Београду, као опомену Милошу Обреновићу шта му следи уколико не буде био послушан.
◾Кнезови су након Станојеве погибије сматрали да ће и они бити убијени, па су због тога желели да подигну нови устанак. Тако је Станојева крв била једна од разлога за дизање новог, Другог српског устанка на Цвети 23.априла 1815. године.
◾Станоје Главаш је коначно сахрањен 1902. године у оквиру дворишта цркве, у селу Баничина код Смедеревске паланке. За њега се сматра да је неправедно остао у сенци Карађорђа иако је у неким тренуцима био најистакнутији вођа Првог српског устанка.
Слава прецима!