Ко је био оснивач Црне руке?
◾Рођен је 17. августа 1876. године у Београду. Када је Драгутину било 5 година, његов отац Тодор је изненада преминуо, па је сестра Јелена преузела бригу о целој породици.
◾Драгутин је у Краљеву започео основну школу, а завршио ју је у Нишу, пошто је његова сестра, учитељица, тамо била премештена.
◾Уписао је класичну гимназију у Нишу, а потом се његова сестра верила. Након њиховог венчања породица се преселила у Београд и од 1890. године живела у улици Св. Саве на Славији. Драгутин је наставио школовање у Првој београдској гимназији, а онда је у последњем разреду гимназије, одлучио да упише Војну академију.
◾По природи је био дружељубив и у сваком друштву се лако издвајао као вођа. Увек је био у друштву својих другова и готово никада се није могао срести сам. Волео је друштво жена, али се никада није оженио. Живео је у кући своје сестре и зета, а за себе није стекао никакво материјално богатство.
◾1902. постао је капетан II класе, а 1905. положио је испит за Генералштаб и постао капетан I класе у генералштабу. Након тога је отпутовао на војне студије у Берлин. Потом је 1908. године постао мајор, 1913. потпуковник и октобра 1915. године пуковник.
◾Говорио је и служио се немачким, француским и руским језиком и поседовао је богату библиотеку војних књига на тим језицима, која је уништена током 1915. године.
Застава Српска оцила (4С)
Мајски преврат и завереници
◾Био је део завереника који су организовали Мајски преврат, убиство краља Александра Обреновића и довођење краља Петра Карађорђевића на престо. У ноћи преврата, био је рањен од стране стражара у ногу и груди, касније је послат у Ницу на лечење.
◾Заједно са осталим завереницима постао је први носилац Карађорђеве звезде, која је установљена као одликовање, 1904. године.
◾Учествовао је у раду Главног одбора четничке акције и стално је одржавао везу са друговима који су четовали у Македонији и Старој Србији, иако српска влада званично није подржавала ове активности, бојећи се реакције великих сила.
◾Након Анексионе кризе 1908. године, револтирани званичном политиком, група официра, заједно са неким цивилима, почиње да организује састанке у циљу оснивања тајне патриотске организације. Та организација ће се назвати „Уједињење или смрт“, познатија и као „Црна рука“.
◾Црну руку су углавном чинили релативно млађи завереници, али је главна личност био Драгутин Димитријевић Апис. Циљ организације био је уједињење Српства у једну државу и све друштвене и политичке догађаје су посматрали као начин за остварење тог циља.
Сарајевски атентат и Први светски рат
◾Његово учешће у Сарајевском атентату је предмет расправе. Поједини сматрају да је Апис директно помагао учесницима у атентату, док други сматрају да за то нема доказа.
◾У току Првог светског рата био је руководилац обавештајне службе Главног генералштаба, начелник штаба Ужичке војске, начелник штаба Тимочке војске и помоћник начелника штаба Треће армије на Солунском фронту.
◾Ниво информација којима је располагао српски генералштаб био доста висок. Почетком рата, иницирао је израду плана за формирање четничких одреда, који су имали задатак да делују у позадини непријатеља.
◾Командант Златиборског одреда био je Чедомир Поповић, Јадарски је водио Војин Поповић (Војвода Вук), Руднички Војислав Танкосић, a Горњачки Велимир Вемић. У случају српске офанзиве, планирано је да подижу устанке на територијама Аустроугарске где је живело српско становништво.
◾Имајући информације 1915. године да се Бугарска спрема за мобилизацију, Апис је предлагао напад на њу, пре него што се потпуно мобилише. Врховна команда се сложила са овим предлогом, али не и влада Србије.
◾При повлачењу преко Албаније, пуковник Апис је био последњи српски официр који је напустио Драч, након што га је предао италијанским трупама.
Мапа Албанске голготе 1915.
Опоравак на Крфу и суђење
◾Након опоравка на Крфу, регент Александар је извршио реформу војске тако што је црнорукце, који су остали у животу, прекомандовао на положаје са којих нису могли имати већи утицај. Оформљен је „Одбор десеторице за ликвидацију пуковника Аписа“.
◾15. децембра 1916. године пуковник Апис и водећи црнорукци су ухапшени на основу две оптужбе: 1) да су спремали побуну у војсци, 2) да су планирали убиство престолонаследника Александра и председника владе Николе Пашића.
◾Сам процес имао је низ пропуста и мањкавости, те се може сматрати монтираним.
◾Пресудом 5. јуна 1917. године осуђен је на смрт. Стрељан је 26. јуна 1917. године у солунском пољу, заједно с артиљеријским мајором Љубомиром Вуловићем и Радетом Малобабићем.
◾Сахрањен је у спомен костурници на српском војничком гробљу у Солуну, као Н. Н. лице под бројем 5027, али овај податак треба узети са резервом.
◾Његова последња порука гласи: „Ја умирем невин, у убеђењу да је моја смрт била потребна Србији из виших разлога. Из овог мог убеђења потиче и моја душевна мирноћа са којом очекујем свој последњи час. Нека Србија буде срећна и нек се испуни наш свети завет уједињења целог Српства и Југословенства, па ћу и ја и после своје смрти бити срећан и блажен, а бол, који осећам што ћу од српске пушке погинути, биће ми лакши, у уверењу да је та пушка управљена у моје груди, ради добра Србије, ради оног добра Србије и српског народа, коме сам ја био посветио цео свој живот.“.
Слава прецима!