Порекло манастира Тврдош
◾Манастир Тврдош, посвећен Успењу Пресвете Богородице, једна је од најзначајнијих светиња Српске православне цркве у Херцеговини. Налази се око четири километра западно од Требиња, на стеновитом узвишењу изнад десне обале Требишњице. Његова историја обухвата више од петнаест векова хришћанског наслеђа, од касне антике до савременог доба.
◾Порекло Тврдоша обавијено је древним предањем. Према црквеној традицији, први храм на овом месту подигли су у 4. веку цар Константин Велики и његова мајка Јелена. Иако њихово ктиторство није историјски потврђено, археолошка истраживања открила су остатке ранохришћанске цркве и више средњовековних грађевинских слојева.
◾После разарања најстаријег храма, на истом месту настављен је црквени живот. Предање обнову манастира крајем 13. или почетком 14. века приписује српском краљу Милутину Немањићу. Тврдош је тако повезан са добом снажног развоја српске средњовековне државе и цркве, чија је Хумска епархија основана заслугом Светог Саве 1219. године.
Мапа Херцеговине 1454. године
Херцеговина светог Саве
◾У 15. веку, када је Херцеговином владао херцег Стефан Вукчић Косача, Тврдош је, према манастирском предању, поново обнављан и утврђиван. То је било време све снажнијег османског продирања, када су манастири имали важну улогу у очувању православне вере, писмености и културног наслеђа.
◾Најпоузданији писани подаци о манастиру потичу с краја 15. и почетка 16. века. Дубровачки архивски документи бележе монахе и свештенике повезане са Тврдошем, док запис у Октоиху из 1509. године сведочи о обнови и преписивачком раду. Велика обнова традиционално се везује за требињског митрополита Висариона.
◾Почетком 16. века манастир је украшен живописом. У осликавању су учествовали дубровачки сликар Вицо Ловров и монах Марко Требињац, који је сликарски занат изучавао у Дубровнику. Тврдош је у том периоду постао значајно средиште преписивања богослужбених књига и неговања српске православне културе.
◾Током 16. и 17. века Тврдош је био седиште требињских, односно херцеговачких митрополита. Из манастира се управљало великим делом Херцеговине, а његово братство чувало је духовну традицију у временима османске власти и честих сукоба.
◾За Тврдош је нераскидиво везан Свети Василије Острошки. Рођен као Стојан Јовановић у Мркоњићима, прве кораке монашког живота начинио је у манастиру Завала, а замонашио се у Тврдошу, добивши име Василије. Године 1638. постао је епископ, са седиштем у овом манастиру, одакле је управљао повереним народом и епархијом.
◾Услед тешких прилика и притисака османских власти, Свети Василије је средином 17. века своје деловање преместио према Оногошту(Никшићу) и Острогу. Ипак, Тврдош је остао једно од најважнијих места његовог живота, због чега се светитељ и данас назива Василијем Тврдошким и Острошким.
◾Манастир је оштећен у великом земљотресу 1667. године, који је погодио Дубровник и околину. Још теже страдање уследило је 1694. године, током Морејског рата. Млетачке снаге су, приликом повлачења, минирале манастир како га Османлије не би користиле као утврђење. Црква и већи део комплекса претворени су у рушевине.
Родослов Вуковић-Косача
Разарања, земљотрес и обнова
◾После разарања, тврдошки монаси наставили су живот у другим светињама. Део братства и драгоцености прешао је у манастир Савину код Херцег Новог, док је оближњи манастир Дужи постао наследник тврдошког духовног средишта. Тако је, иако разрушен, Тврдош наставио да живи кроз своје братство, књиге и светиње.
◾Манастир је више од два века остао претежно у рушевинама. Велику обнову 1928. године омогућио је Никола Руњевац, Требињац који је стекао иметак у Америци. Тада су обновљени храм и манастирске грађевине, чиме је започео повратак живота у стару херцеговачку светињу.
◾Нови препород уследио је крајем 20. века, нарочито од 1992. године, када је Тврдош постао седиште епископа захумско-херцеговачког Атанасија Јевтића. Обновљени су монашки живот, конаци и живопис, а археолошким истраживањима деведесетих година откривени су остаци старих храмова. Данас се део древних темеља може видети кроз стаклене површине у поду цркве.
◾Тврдош је данас жив манастир и једно од најважнијих духовних средишта Херцеговине. Познат је и по виноградима и старим подрумима, у којима монаси настављају вековну традицију производње вина. Његова вредност, међутим, пре свега лежи у очувању православне вере и српског историјског наслеђа.
◾Манастир Тврдош зато није само древно здање на обали Требишњице. Он је сведочанство хришћанских почетака, немањићког наслеђа, деловања Светог Василија Острошког, страдања и обнове. У његовим зидинама сачувана је прича о истрајности српског народа у Херцеговини и светињи која је, упркос разарањима, изнова подизана.
Слава прецима!
















