Херцег од Светог Саве
◾Стефан Вукчић Косача је рођен око 1404. године у околини Горажда, село Косаче. Његов отац је био Вукац Хранић Косача, а мајка Катарина, пореклом из Италије.
◾Стефан је одрастао уз свог оца и стричева: Сандаља Хранића Косаче и Вука Хранића Косаче. Са њима је научио вештине преговарања и владања. Детињство је провео уз реку Дрину и трговачке путеве, што му је дало прилику да учи из искустава страних трговаца који су доносили нове идеје и иновације.
◾На престо рода Косаче је дошао након смрти стрица, војводе Сандаља Хранића. Стефан је потом нападнут са свих страна, али је ипак успео да издејствује прихватање његовог наследства околних земаља.
Родослов Вуковић-Косача
◾Женио се 3 пута. Прво са Јеленом Балшић (праунука кнеза Лазара) око 1422. год, затим са војвоткињом Барбаром, а на крају са баварском принцезом Сесилијом. Његова ћерка Катарина је била супруга претпоследњег краља Босне Стјепана Томаша Котроманића, а сина Стјепана је послао у Цариград као гарант мира те је он постао Велики везир у Османском царству и називао се Ахмед-паша Херцеговић.
◾Земља којом је управљао се називала Хум, а територију шири на Требиње и Горњу Зету, на рачун Црнојевића, 1440 и 1441. У том периоду је слабила Босна као краљевина, па се Стефан све више истицао као независан владар.
Мапа Херцеговине 1454. године
Крунисање у Милешеви
◾1450. године крунисан је у манастиру Милешева и узео титулу херцега (војводе). Такође мења име Стјепан у Стефан. Код свих српских владара био је обичај да после устоличења промене име у Стефан (крунисани). То је значило коначан раскид са Босанском краљевином.
◾Његов син Владислав се више пута бунио против оца, стао уз Турке и поразио Стефана. У тестаменту је на крају, потпуно заобишао Владислава кога је осуђивао због продора Турака у Босну.
◾После пада Босне 1463. године, његове земље су постепено, од 1465. године, освајали Османлије и Млечани. Пред крај његовог живота његова власт се свела на уско приморско подручје са градом (Херцег) Новим.
◾Преминуо је 22. маја 1466. године, са 62 године, у Херцег Новом. После османског освајања, посед Херцегове земље добио је назив Херцеговина, а град Нови – Херцег Нови. Временом, мењао се обим територије Херцеговине, који се задржао до данас.
Слава прецима!
