◾Манастир Грачаница, задужбина краља Стефана Уроша II Милутина, подигнута је око 1315. године на месту старијих храмова липљанске епархије. Представља једно од највећих достигнућа српске и византијске архитектуре, грађенo у стилу уписаног крста са пет купола, што јој даје препознатљиву силуету и монументалност.
◾Грачаница је била духовни и административни центар Косова: седиште епископа, место сабора и средиште верског живота. Краљ Милутин је у њој остварио свој најбогатији уметнички програм, који су извели дворски сликари познати и по живопису Богородице Љевишке и Старог Нагоричина.
◾Унутрашњост манастира украшена је фрескама из 1318–1321. године, распоређеним у чак седам зона — један од најсложенијих програма средњег века. Наос краси Христос Сведржитељ, у олтару је Богородица „Шира од небеса“, а у бочним куполама стоје јеванђелисти. Међу најпознатијим сценама су „Страшни суд“, „Силазак у ад“ и велики црквени календар.
◾Посебно место заузимају портрети краља Милутина и краљице Симониде, једни од најлепших у српској уметности. У ђаконикону се и данас чува Милутинова повеља, исписана директно на зиду — реткост међу очуваним средњовековним документима.
◾Грачаница је вековима била инспирација уметницима, који су је сликали у пољима божура. Године 2006. уписана је на UNESCO листу угрожене светске баштине као један од најзначајнијих српских споменика.
Слава прецима!