Задужбина кнеза Лазара
◾Манастир Раваницу, са црквом посвећеном Светом Вазнесењу Господњем, сазидао је Свети кнез Лазар између седамдесетих и осамдесетих година 14. века.
◾После Косовске битке и Лазареве погибије, на Видовдан 1389. године, и преноса његових моштију из приштинске цркве Вазнесења у Раваницу 1392. године, манастир постаје место ходочашћа око које се ствара култ кнеза Лазара, косовског мученика.
◾Такође, створена је традиција Раванице и као културног центра у коме се негује писана књижевност, а око манастира се плело и усмено стваралаштво. Велики број познатих народних песама посвећен Косову и косовским јунацима настао је уз Раваницу.
Мапа српских светиња на Косову и Метохији
◾Раваница је пустошена и паљена неколико пута: 1396, 1398, 1436. и 1686/7. и крајем 18. века у време Кочине крајине. Летописац архимандрит Георгије пише да су Турци после коначне пропасти српске државе (1459.), опустошили Раваницу и однели сво злато и сребро које су у њој нашли. Сама црква није скрнављена.
◾Тешко време за манастир, наилази током Сеобе Срба, од 1687. до 1690. године. Записи из тих година спомињу како је она и тада паљена и пљачкана, а монаси убијани, тако да је скоро запустела. Тада су монаси пренели мошти кнеза Лазара у Сентандреју, а затим у манастир Врдник.
◾Припрата била је све до темеља у развалинама. По цркви беше изникло дрвеће. Све је било зарасло у коров, тако да се није могло распознавати ни место где су била врата. Тада је први пут обновљена, током 18. века.
◾За време Првог и Другог светског рата поново је манастир доживео пљачкање и пустошење.
◾Данас овај манастир представља један од најзначајнијих богомоља наше земље. Иако је претрпео значајна оштећења током историје, успео је да опстане и да подсећа на подвиг кнеза Лазара и осталих косовских јунака.
Слава прецима!
