Задужбина краља Милутина
◾Манастир Старо Нагоричане, односно црква Светог Ђорђа у Старом Нагоричану, налази се у близини Куманова, на падинама Козјака. Ова светиња припада најзначајнијим задужбинама краља Стефана Уроша II Милутина и једном од најважнијих споменика српске средњовековне уметности ван данашњих граница Србије. Њена вредност огледа се у архитектури, богатом живопису и месту које заузима у историји немањићке државе.
◾На месту данашњег храма постојала је старија црква, која се у предању и изворима везује за другу половину 11. века. Од те раније грађевине сачувани су поједини делови, нарочито доњи зидови, који су касније уклопљени у Милутинову обнову. То показује да је Старо Нагоричане имало хришћански значај и пре него што је постало српска краљевска задужбина.
◾Краљ Милутин је обновио и проширио храм почетком 14. века, најчешће између 1312. и 1318. године. Обнова се доводи у везу са његовим победама и политичким учвршћивањем на јужним просторима српске државе. Као и у другим Милутиновим задужбинама, у Старом Нагоричану спојени су владарска побожност, династичка политика и висока уметност византијског света.
◾Архитектонски, црква Светог Ђорђа је петокуполна грађевина основе уписаног крста. Њена спољашњост украшена је наизменичном употребом камена и опеке, као и декоративним прозорима, луковима и орнаментима. По својој форми и монументалности припада врхунцу српске архитектуре доба краља Милутина, када су српски владари градили храмове који су истовремено били молитвени простори и сведочанства државне снаге.
◾Живопис Старог Нагоричана завршен је око 1317/1318. године, у време игумана, односно епископа Венијамина. Фреске се најчешће приписују чувеним сликарима Михаилу Астрапи и Евтихију, дворским мајсторима краља Милутина. Њихово сликарство одликују снажан цртеж, богата боја, изразити покрети и сложене композиције, због чега се фреске у Старом Нагоричану убрајају међу најбоља остварења српског сликарства 14. века.
◾Унутрашњост храма обухвата велики број сцена из Христовог живота, страдања и васкрсења, као и опширан циклус посвећен Светом Ђорђу, патрону цркве. Посебно је значајан минејски, односно календарски циклус, који се по богатству може поредити са живописом Грачанице. Ови циклуси показују високу богословску ученост и пажљиво осмишљен програм фресака.
◾Велики значај има и ктиторска композиција са краљем Милутином и краљицом Симонидом, ћерком византијског цара Андроника II Палеолога. У њој се види политичка и духовна идеја Милутинове владавине: српски краљ приказан је као православни владар, ктитор и наследник византијске царске традиције. Уз њих се у програму појављују и ликови светих ратника.
Време светиња – 25 најстаријих светиња
Пад српске средњовековне државе
◾После пада српских средњовековних земаља под османску власт, манастир је делио судбину многих светиња у јужним областима. Током векова био је запуштан, оштећиван и обнављан, али је сачувао основну архитектонску целину и велики део живописа. Управо тај континуитет чини га драгоценим сведочанством о трајању православне вере и српске средњовековне културе у данашњој Македонији.
◾У новије време манастир Светог Ђорђа поново је препознат као споменик од изузетне уметничке вредности. Конзерваторски и истраживачки радови усмерени су на очување фресака, архитектуре и целине храма, јер Старо Нагоричане представља један од најважнијих примера средњовековне баштине на простору Северне Македоније.
◾Манастир Старо Нагоричане има посебно место у српској историји јер сведочи о времену највећег културног успона Милутинове Србије. Он повезује немањићко задужбинарство, уметност и српску духовност. Храм Светог Ђорђа, краљевска задужбина и ремек-дело средњовековног живопис, остаје један од најдрагоценијих трагова српске културе 14. века.
Слава прецима!
