Порекло и оснивање манастира
◾Манастир Морача, посвећен Успењу Пресвете Богородице, налази се изнад десне обале реке Мораче, у њеном кањонском делу, недалеко од Колашина у данашњој Црној Гори. То је једна од најзначајнијих немањићких светиња изван данашњих граница Србије и један од најважнијих споменика српске средњовековне културе у Зети.
◾Манастир је подигао кнез Стефан, син краља Вукана Немањића и унук Стефана Немање. Ктиторски натпис на западном порталу сведочи да је храм саграђен 1252. године, односно 1251/1252. године према појединим изворима. Тако је Морача настала у првом веку српске аутокефалне цркве, у времену када су Немањићи утврђивали духовни и државни простор српских земаља.
◾Главна манастирска црква припада рашкој градитељској традицији. То је једнобродна грађевина са куполом, пространом припратом на западу и полукружном апсидом на истоку. Уз олтарски простор налазе се проскомидија и ђаконикон, а уз северни зид припрате подигнут је мали параклис посвећен Светом архиђакону Стефану.
◾Иако је унутрашњи простор организован по потребама православног богослужења, спољашњост храма носи и јасне романичке утицаје. То се види на порталима, прозорима, кровном венцу и каменој пластици. Због тог споја рашке основе, византијске духовности и приморског занатског искуства, Морача заузима посебно место у развоју српске средњовековне архитектуре.
Мапа српских светиња на Косову и Метохији
Живопис, разарање и обнова
◾Убрзо после подизања, око 1260. године, храм је живописан. Од првобитног живописа сачуван је само део фресака у ђаконикону, али је управо тај остатак једно од најдрагоценијих дела српског сликарства 13. века. Најпознатији је циклус посвећен Светом пророку Илији, нарочито сцена у којој гавран храни пророка у пустињи.
◾Фреске у Морачи важне су јер припадају истом великом уметничком кругу у коме настају највиша достигнућа српског 13. века. Њихова мирноћа, јасноћа композиције и духовна дубина најављују велики успон српског монументалног сликарства, који ће врхунац достићи у Сопоћанима. Зато Морача није само локална светиња, већ део највредније уметничке баштине српског средњег века.
◾На почетку 16. века манастир је тешко пострадао под османском влашћу. Турци су га похарали, скинули оловни кров и запалили кровну конструкцију. У том периоду запустелости неповратно је уништен највећи део првобитног живописа, осим фресака у ђаконикону. Тај губитак један је од највећих удараца које је претрпела морачка светиња.
◾Манастир је обновљен 1574. године, настојањем игумана Томе и кнеза Вучића Вучетића из Роваца. Та обнова има велики значај јер пада у време после обнове Пећке патријаршије, када многе српске светиње поново оживљавају као духовна, културна и народна средишта. Од тада Морача поново постаје место молитве, писмености, уметности и сабирања народа.
Време светиња – 25 најстаријих светиња
Повраћени сјај манастира
◾У 17. веку у Морачи настаје нови уметнички процват. Иконостас је обликован између 1600. и 1617. године, а на њему су радили значајни српски сликари поп Страхиња из Будимља и Георгије Митрофановић. Параклис Светог архиђакона Стефана осликао је 1642. године сликар Јован, који је оставио и икону Светог Саве и Светог Симеона са сценама из живота Светог Саве.
◾Током 18. века манастир је био у средишту борби Морачана и околних племена против Османлија. Као и многи српски манастири, није био само богослужбено место, већ и народно сабориште, уточиште, школа вере и чувар памћења. Године 1820. овај крај ушао је у састав слободне Црне Горе, чиме се завршило једно дуго раздобље османског притиска.
◾Данас је манастир Морача жива мушка обитељ Митрополије црногорско-приморске и једна од најпознатијих светиња Црне Горе. Његов значај за српску историју је вишеструк: он повезује Немањиће, Зету, рашку архитектуру, српско средњовековно сликарство, отпор под османском влашћу и трајну улогу Српске православне цркве у очувању народа.
◾Морача је камени сведок немањићке државности, духовни наставак Светог Саве и један од симбола српског присуства у старој Зети. У њеним зидовима сабрани су векови молитве, страдања, обнове и уметничке лепоте, због чега остаје једно од најдрагоценијих места српског историјског памћења.
Слава прецима!


















