Ко је била супруга кнеза Милоша?
◾Љубица Обреновић је рођена 14. јануара 1788. године у Срезојевцима, у рудничком округу. Њени родитељи били су Радосав и Марија Вукомановић.. Детињство и младост провела је у родитељској кући.
◾Милош Обреновић ју је први пут угледао када је случајно пролазио кроз Срезојевиће, па је отада чешће свраћао до Вукоманића. У то време избио је Први српски устанак, у који се Милош Обреновић укључио као један од устаника. Љубици је у новембру 1805. умро отац и на четрдесетодневни помен Милан Обреновић, код кога је Милош живео и служио, је са Љубичиним стричем уговорио њену удају за Милоша. Свадба Љубице и Милоша била је 18. јануара 1806. Карађорђе им је био кум, стари сват је био Лазар Мутап, а девер је био Никола Луњевица.
◾Њен живот се у почетку није разликовао од живота сеоских жена. Много је радила, кувала, месила хлеб, прала, ткала и обављала све друге сеоске послове. Међутим касније се њен живот променио, када су дошли у Пожаревац, где је управљала и надгледала Милошеву економију.
◾Била је штедљива, просто се облачила, а својим синовима би често сама крпила одећу. Таквим начином живота желела је да осталим женама својим примером покаже да треба избегавати раскош и да се треба живети по старим обичајима. Ипак за време свечаности знала се појавити свечано обучена. Народ ју је називао Госпођа Љубица или Велика Госпођа.
◾Иако неписмена кнегиња Љубица се посветила васпитању и школовању своје деце. Када је основана Виша школа (прва гимназија) 1830. године у Београду тада је кнегиња Љубица прешла из Пожаревца у Београд и довела синове Милана и Михаила Обреновића да похађају школу. У Београду је боравила у Конаку кнегиње Љубице, који се градио од 1829. до 1831. Ту је знала да прима званичне посете страних лица.
Храбра, одважна и борбена жена
◾Кнегиња Љубица је била доста храбра и одважна, што је више пута доказала. Кнез Милош је након слома Првог српског устанка 1813. одлучио да остане у Србији, а помишљао је да породицу смести у Црној Гори и да се одметне у хајдуке. Кнегиња Љубица се успротивила одласку из завичаја.
◾По избијању Другог српског устанка, Љубица са децом је боравила у манастиру Никоље. Ту је затражила да ако запрети опасност да падну Турцима у робље, да се закуну да ће њу и целу породицу побити. Храбрила је војску пред битке и била спремна да иде у бој.
◾Била је једна од најпоштованијих личности свог доба. Много је утицала на супруга да помаже Вука Караџића и његов рад, често је и сама реформатору српског језика слала новац и поклоне. Желела је да њена деца добију образовање које она није имала и успела је у томе. Нажалост, од осморо деце, четворо је рано умрло, а када је сахранила и сина Милана, само 26 дана након што је дошао на власт, црнину више није скидала.
◾До сукоба између Милоша и Љубице је дошло звог Милошевог неверства, јер како је сазнала да се налази са другим женама. Милош је чак довео љубавницу Петрију код њих да обавља кућне послове. Једном приликом Љубица је затекла Петрију, како излази из Милошеве собе. Љубица је 1819. убила Петрију говорећи да је убио Милошев пиштољ и Љубичина рука.
◾Након убиства, Љубица је побегла, а Милош је жалио за Петријом и био толико љут на Љубицу, да је намеравао да се разведе. Прво су је били осудили на смрт, али на наговор пријатеља и рођака кнез Милош се смирио, па ју је помиловао и дозволио јој повратак у кнежев двор, међутим није више могла никоме да заповеда на двору. Да тренутак буде још тежи, Љубица је у то време била трудна.
◾Ипак са Милошем се помирила, када је изашла пред њега, поклонила се, са два пиштоља рекавши му да бира да ли да јој опрости или да је убије. Милош јој је опростио наводећи да ју је спасила трудноћа. Након измирења, родио им се 19. октобра 1819, први син Милан, који је добио име по стрицу Милану Обреновићу.
Биста Кнегиња Милица
Последње године и измирење са кнезом
◾Након измирења кнез Милош је наставио да се састаје са другим женама, али Љубица више није покушавала да то прекине. На друге начине му је представљала отпор, радила против њега, чак сарађујући са његовим противницима са циљем да га опомене и примора да поправи однос према њој.
◾Када је Милош абдицирао 13. јуна 1839. године Љубица је схватила да у питање долази и опстанак Обреновића на престолу, а тиме и њене деце. Остала је у Србији по одласку Милоша из земље, са болесним сином Миланом, док је други син Михаило отишао са Милошем у Влашку.
◾Радила је на повратку Милоша и Михаила у Србију. Након Вучићеве буне и доласка династије Карађорђевић на престо живела је у изгнанству једно време у Београду, а онда у Земуну.
◾Умрла је 26. маја 1843. године у Новом Саду. Сахрањена је у манастиру Крушедол. На самртној постељи се покајала за своје дело убиства Милошеве љубавнице, рекавши:“Кад бих ја убијала све његове пријатељице, могла бих побити толико света. Грешна друга, шта учиних?“.
Слава прецима!
