Ко је био кнез Алекса?
◾Алекса Ненадовић је рођен 1749. године у Бранковини од оца Стевана и мајке Манде. Његов млађи брат био је војвода Јаков Ненадовић. Алекса је био један од истакнутих трговаца воловима и свињама, као и кнез тамнавско-посавске кнежине.
◾Аустрија се 1787. године спремала на рат против Турске, те је желела да придобије и припреми Србе за тај рат, па је почела агитацију по српском народу. Иако је Алекса добио наређење да не дозвољава прелаз Аустријанаца, он је једва чекао да пређу реку Саву.
◾Када је прва група српских добровољаца из реда Михаљевићевог фрајкора прешла реку Саву један од њих је рекао Алекси да га је послао аустријски цар, који Србе позива на устанак против Турака. Алекса је након тога позвао истакнуте кнежеве да окупе чете и да се спреме за напад на Ваљево, а сам је окупио своју кнежину на Бранковачком вису. Алексина војска напала је и запалила Ваљево 28. фебруара 1788. године.
◾Цар Јозеф II Хабзбуршки био је изненађен подвигом ваљевске војске, која је за време Кочине крајине истерала Турке из подручја западне Србије, па је желео да се види са Алексом Ненадовићем. Алекса се састао са царем у манастиру Фенеку у Срему.
◾Средином лета 1788. на позив пуковника Михаљевића добили су пушке и фрајкорске униформе. Алекса Ненадовић је добио чин оберлајтнанта (поручника). Међутим потписивањем Свиштовског мира, 1791. године, из Србије се повукла најпре аустријска војска, а онда и фрајкор.
◾Пошто су Турци прогласили амнестију, Алекса Ненадовић се вратио у Ваљево. Отишао је огорчен на аустријску војску, да је рекао да ће ићи од манастира до манастира и да ће дати да се свуда запише да више никад Србин Немцу не верује. Аустријски војни савет је пензионисао Алексу и као знак признања одредио му је пензију од 15 форинти месечно.
◾Постављао је свештенике и бринуо се о поновној изградњи попаљених цркви.
Грбовник Великаша
Владавина дахија и тешка управа
◾Августа 1801. године су Србијом завладале четири дахије: Мехмед-ага Фочић, Мула Јусуф, Кучук Алија и Аганлија. Дахије су одмах након преузимања власти започели са разним насиљем и наметањем нових намета. Обор кнезовима су одузета сва дотадашња овлаштења. Дахије су по градовима поставили своје кабадахије, а по селима субаше. Да би надзирали народ подигли су по паланкама и већем броју села ханове са посадом од десетак јаничара.
◾Српски сељаци су били лишени имовинских права на земљу. Алекса Ненадовић и остали кнезови морали су да извршавају сва њихова наређења.
◾Једном приликом Мула Јусуф је Алексу Ненадовића послужио отрованом кафом. Алексу је ухватила мука од само једног дела попијене кафе и тада се једва жив извукао. Пре тога Турци су два пута покушали да убију Алексу.
◾Због тешке дахијске управе неколико српских кнежева септембра 1802. обратило се једном аустријском граничном капетану, тражећи да се уз помоћ Аустрије ослободе турске власти. У фебруар 1803. године, састало се дванаест обор-кнезова и на том састанку водили су разговоре о устанку против дахија.
◾Из куће Алексе Ненадовића средином 1803. упућено је Алексином пријатељу једно писмо, у коме је говорио о стању у београдском пашалуку и о спремности на устанак. То писмо је по свему судећи било повод за сечу кнезова. То писмо је ухватио један субаша на скели, па је дао до знања Алекси, да је дошао у посед тог писма. Алекса је негирао да је то његово писмо, а изгледа да му је тај субаша нудио и писмо за веома велики откуп.
Карађорђе – плакат портрет
Погубљење кнезова и виђених Срба
◾Дахије су наумиле да побију све виђеније кнезове и да на њихово место поставе друге кнезове. Они су послали тајно наређење муселимима, да у одређени дан сваки муселим погуби свога кнеза. Мехмед-ага Фочић је одлучио да лично оде у Ваљево, да би погубио Алексу Ненадовића и Илију Бирчанина.
◾Алекса Ненадовић, Илија Бирчанин и Милован Грбовић дочекали су Фочића пред Ваљевом и са њим су дојахали до Ваљева. Кад су дошли до Ваљева Фочић их је одмах ухапсио и оковао у гвожђе. Три дана су провели у тамници у подруму Муселимовићевог конака.
◾Породица је за њега најпре прикупила и исплатила део откупнине. Сви су били у заблуди да новцем могу да спасу Алексу Ненадовића, али он је био свестан да ће бити погубљен платили или не платили, па је инсистирао да никако не плате. Када је 4. фебруара 1804. вођен на погуљење заједно са Илијом Бирчанином, он је викнуо Фочићу, да га не погуби бешчасном смрћу, него сабљом, којом се погубљују јунаци. Хтео је да говори и окупљеном народу, али Фочић је то онемогућио. Фочић је дао да се пред народом прочита писмо.
◾Након читања писма одсечена је глава најпре Илије Бирчанина, а онда и Алексе Ненадовића. Њихове главе Фочић је ставио изнад себе на чардак, а тела су им остала испод моста крај Колубаре.
◾Ипак измолили су његово тело и предали су га родбини, који су га сахранили, без главе, поред цркве у Бранковини. Живан Јеротић из села Близоње је украо његову главу и вратио је родбини, па су га након три дана од сахране откопали и сахранили и главу са телом.
Слава прецима!
