Ко је био јуначки војвода?
◾Јован Стојковић Бабунски био је четнички војвода и један од најистакнутијих бораца српске акције у Старој Србији почетком 20. века. Рођен је у селу Мартолце код Велеса; у изворима постоје разлике око године рођења, па се наводе 1875. и 1878. година, док је сигурно да је умро у Велесу 17. фебруара 1920. године. Надимак Бабунски добио је по планини Бабуни, у чијем је крају најчешће деловао.
◾Потицао је из српске породице из области Азот, код Велеса. Основну школу похађао је у околним селима и Велесу, а потом је школовање наставио у Србији. Као питомац Друштва Светог Саве, које је школовало младе из Старе Србије, завршио је Богословско-учитељску школу и вратио се у завичај као српски учитељ.
◾Његов први позив није био оружје, већ просвета. Радио је као учитељ у Велесу и околним селима, у време када су се у садашњој Македонији сударали српски, бугарски, грчки и османски интереси. Српске школе и цркве биле су тада један од главних начина очувања народног идентитета, па је учитељски рад често био опасан готово као и оружана борба.
◾После притисака и насиља над српским становништвом, Јован се 1905. године прикључио српским четама. Одлуку је додатно учврстило убиство његовог брата и синовца, од стране припадника ВМРО-а. Тражећи освету, Јован је убрзо је постао војвода и почео да делује у велешком крају, посебно у области Бабуне.
◾Као војвода Бабунски, водио је борбе против османских снага, али и против бугарских комитских чета које су настојале да потисну српски утицај у Македонији. Учествовао је у сукобима на више положаја, међу којима се помињу Мовнатец, Куртов камен, Нож и друга места. Његова улога није била само војна: у селима у која је улазио настојао је да обнови српску црквено-школску организацију.
◾Младотурска револуција 1908. године накратко је прекинула четничку акцију. Када је проглашен устав и обећана равноправност поданика Османског царства, многе чете су сишле са планина. И Бабунски је привремено обуставио борбу, али се показало да нове власти нису донеле трајан мир. Касније је ухапшен, али је успео да побегне у Србију.
Живојин Мишић – плакат портрет
Учешће у ратовима и ослобођењу
◾У Балканским ратовима поново се нашао у првом реду. У Првом балканском рату 1912. борио се у одреду војводе Вука, као део четничких јединица које су добро познавале терен Старе Србије. У борбама код Стревице, у време Кумановске битке, био је рањен. У Другом балканском рату учествовао је у борбама код Брегалнице.
◾Почетак Првог светског рата затекао га је у Београду. Учествовао је у организовању добровољаца и четничких јединица за одбрану града, а његов одред је био међу онима који су примили прве ударе аустроугарске војске на Сави. После почетних борби, поново је послат на југ, где је опасност од бугарских упада постајала све већа.
◾Године 1915. његове јединице су преформиране у Летећи жандармеријски одред, непосредно потчињен српској Врховној команди. Тај одред имао је задатак да штити важне правце, обезбеђује позадину и спречава продор бугарских снага. У борбама у Качаничком кланцу Бабунски је са својим људима задржавао делове бугарске војске, што је било важно за повлачење српске војске.
◾На Солунском фронту његов одред је деловао уз савезничке, нарочито француске јединице. Бабунски је користио искуство герилског ратовања, познавање терена и мале покретне групе за извиђање, препаде и хватање непријатеља иза линије фронта. За подвиге код Преспанског језера и помоћ француским јединицама добио је висока француска одликовања.
Застава Српска оцила (4С)
Послератни период и смрт
◾После ослобођења 1918. године вратио се у Велес. Већ 1919. године, због обновљене активности ВМРО-а, поново је организовао одред у Македонији. Ипак, послератне прилике биле су другачије од четничких година пре 1912: држава је настојала да успостави ред, а његов одред је због прекомерне суровости више пута распуштан. Тај део његове биографије показује да је Бабунски био човек ратног времена, тежак за уклапање у мирнодопску државну управу.
◾Јован Бабунски умро је у Велесу 17. фебруара 1920. године. Најчешће се наводи да је умро од шпанске грознице, док су каснија породична предања говорила и о могућем тровању, али то није поуздано потврђено. Његов споменик у Велесу подигнут је 1924. године, а бугарске окупационе власти су га 1941. порушиле и оскрнавиле његов гроб.
◾За ратне заслуге одликован је Карађорђевом звездом са мачевима, Златном медаљом за храброст, француским Ратним крстом, орденима Легије части и другим одликовањима. Око његовог имена везана је и песма „Спремте се, спремте четници”, настала у кругу старих четника и касније широко прихваћена у народном памћењу.
◾Јован Бабунски остао је упамћен као једна од најзначајнијих личности српске четничке акције у Македонији. Његов живот спаја просветни рад, герилску борбу, Балканске ратове, Први светски рат и тешке послератне прилике. Зато га треба посматрати као човека пограничног и немирног доба, борца који је за српску ствар дао огроман лични допринос, али и личност чија биографија носи суровост времена у коме је живео.
Слава прецима!
