Ко је био Јанко Катић?
◾Јанко Катић рођен је у Рогачи, под Космајем, највероватније седамдесетих година XVIII века. Тачна година његовог рођења није поуздано утврђена, па се у изворима најчешће наводи време око 1770-их година. Био је један од најзначајнијих војвода Првог српског устанка, близак сарадник Карађорђа Петровића и човек кога су савременици памтили као храброг, разборитог, речитог и правичног устаничког старешину.
◾Порекло породице Катић није у потпуности расветљено. Према једном предању, Катићи су се доселили са Старог Влаха, док друге верзије помињу Херцеговину или Косово као даљу постојбину породице. Поузданије се зна да се Јанков отац Јован Катић у Рогачу доселио у 18. веку и да је био имућан и угледан човек у свом крају.
◾Јанко је детињство провео у Рогачи, а део младости у Београду, код сестре Перунике, која је била удата за Турчина Омер-агу. У Београду је научио турски језик, стекао писменост и савладао војничке вештине. Управо му је знање турског језика касније било од великог значаја, јер је у време устанка често учествовао у преговорима са Турцима као тумач и посредник.
◾У младости се, према предању, сукобио са турском средином у којој је живео и био принуђен да се врати у Рогачу. Око тог периода његовог живота постоје и романтизоване приче о љубави са Туркињом, али оне више припадају народном предању него поуздано провереној историји. Оно што је важно јесте да се после повратка у свој крај приближио хајдучким и устаничким круговима.
◾Крајем 18. и почетком 19. века Јанко Катић се већ помиње као човек од угледа у Београдској нахији. Био је један од малобројних писмених устаника, добар говорник и вешт преговарач. Савременици су га описивали као разборитог и јуначког човека, а народ га је поштовао због правичности, храбрости и способности да у тешким приликама доноси одлучне одлуке.
Учешће у српским устанцима
◾Уочи Првог српског устанка Јанко Катић учествује у припремама за отпор против дахијске власти. У време када су дахије завеле страх и насиље у Београдском пашалуку, српски прваци почињу да се повезују и припремају устанак. Катић је био међу онима који су рано стали уз Карађорђа, Васу Чарапића, Станоја Главаша и друге устаничке вође.
◾На Сретење 1804. године, када је у Орашцу подигнут Први српски устанак, Јанко Катић се убрајао међу истакнуте људе који су подржали борбу за ослобођење. Описан је као један од покретача устанка и „десном руком вожда Карађорђа“. Са Карађорђем и Васом Чарапићем припадао је кругу најзначајнијих људи у првим устаничким годинама.
◾Од почетка устанка Јанко Катић учествује у важним борбама и акцијама. Помиње се у вези са борбама код Рудника, Врбице, Баточине, Јагодине, Пожаревца, Смедерева, Топчидера и у опсади Београда. Његова улога није била само војничка: био је и један од људи који су преговарали, организовали војску и учествовали у доношењу важних устаничких одлука.
◾Посебно се истакао у преговорима са Турцима у Земуну 10. маја 1804. године, где је био уз Карађорђа и наступао као тумач. Пошто је добро говорио турски, могао је непосредно да разговара са турским представницима. У изворима је забележено да је умео да наступи одлучно и оштро, али и политички промишљено, због чега је био један од најважнијих Карађорђевих сарадника.
◾Јанко Катић је заједно са Васом Чарапићем и Симом Марковићем командовао снагама које су учествовале у опсади Београда. Устаници су у том периоду настојали да сузе обруч око града и да постепено ослободе Београд од турске власти. Катић је био један од људи којима су поверавани најодговорнији задаци, јер је уживао велико поверење Карађорђа и народа.
◾Године 1805. Јанко Катић учествује у даљем ширењу устанка и борбама против турске војске. У том периоду Срби ослобађају значајне крајеве Београдског пашалука, а устанак прераста из буне против дахија у ширу борбу против османске власти. Катић се у тим догађајима показује као војвода који уме да води људе, али и као политички значајна личност у устаничкој Србији.
◾Поред војничке улоге, Катић је имао и важно место у унутрашњем уређењу устаничке власти. У изворима се помиње да су Јанко Катић и Јаков Ненадовић били међу најистакнутијим људима после Карађорђа и да су подржавали стварање Правитељствујушчег совјета, тела које је требало да помогне у управљању ослобођеном Србијом и донекле ограничи самовољу појединачне власти.
Застава Српска оцила (4С)
Погибија јунака
◾Године 1806. Карађорђе шаље Јанка Катића у Мачву као помоћ у борбама око Шапца. У тим борбама Катић се још једном показао као храбар и способан заповедник. Међутим, исте године, непосредно пред Мишарску битку, погинуо је у селу Крнић код Шапца. Његова смрт била је тежак губитак за устанике и велики лични ударац за Карађорђа.
◾Према предању, Јанко је наслутио своју смрт уочи борбе код Шапца. Наводи се да је погинуо приликом предаје једног Турчина, али се детаљи његове погибије у различитим причама разликују. Због тога је најпоузданије рећи да је страдао 1806. године у Крнићу, у борбама које су претходиле великој српској победи на Мишару.
◾Његови посмртни остаци касније су пренети из Сибнице у Рогачу, где се налазе у спомен-костурници у Цркви Свете Тројице. У Рогачи му је 2004. године подигнут бронзани споменик, рад вајара Миланка Мандића, а његово име носе школа у Рогачи и улице у више места. У Музеју Првог српског устанка у Орашцу чува се и део његовог оружја.
◾Јанко Катић остао је упамћен као један од најзначајнијих устаничких војвода и један од најближих Карађорђевих сарадника. Његова историјска улога није само у ратничкој храбрости, већ и у политичкој зрелости, писмености, преговарачкој вештини и угледу који је имао међу устаницима. Због тога заузима посебно место у историји Првог српског устанка и борбе српског народа за ослобођење.
◾Као човек из народа, војвода са Космаја и један од првих Карађорђевих ослонаца, Јанко Катић симболизује почетак српске револуције и време када су локални кнезови, хајдуци и народни прваци постали носиоци обнове српске државности. Његов живот, иако кратак и недовољно документован, остао је дубоко уписан у памћење српске историје.
Слава прецима!