Ко је био архиепископ Данило?
◾Данило је рођен око 1270. године, на непознатој локацији у властелинској породици. Имао је браће и сестара али су сви преминули као врло млади, што је веома жалостило његове родитеље.
◾Данило је молио своје родитеље да га дају да „изучава књиге“, али они то нису дозволили јер им је само Данило остао од деце.
◾Данило је потом тајно питао неког рођака да га одведе код учитеља, а како је био веома даровит, ускоро је превазишао све вршњаке у школи. Када су његови родитељи сазнали колико је напредан, помирили су се и препустили га вољи Божјој.
◾Заједно са учењем, код њега се развијала и жеља за постом, молитвом, душевној чистоти и свему што одликује монахе. Допао му се њихов подвижнички начин живота, те је разговарао и састајао се са њима, уз жељу да се и сам замонаши. Међутим, још је био премлад.
◾Када је постао пунолетан млади властелин, краљ Милутин га је узео на свој двор, како је био напредан и даровит, држао га је близу са пажњом због његових особина. То Данила није одвојило од његове жеље да се замонаши нити се погордио.
◾Како је краљ путовао земљом обилазећи светиње, тако је и млади Данило био део краљеве свите, те су се једном приликом нашли у манастиру Сопоћани. Ту је Данило тајно рекао једном монаху о својој жељи, а он га је одвео у манастир Кончул, где га је игуман замонашио давши му то име.
◾Његово световно име је непознато, већ га памтимо по имену Данило које је добио приликом замонашења. Показао је многе врлине и подвизивао се служби и молитви. То није прошло непримећено, те је архиепископ Јевстатије тражио да дође у манастир Жичу и да буде јеромонах ту.
◾У периоду потом, игуман Хиландара је преминуо, а како је то место било веома важно, требало је именовати поуздану и способну особу, који ће бранити манастир од разбојника и одржавати га. Избор краља Милутина и архиепископа је пао на Данила, који је изабран за игумана Хиландара, задужбине Стефана Немање и Светог Саве.
Мапа Свете Горе
Долазак на Свету Гору као игуман Хиландара
◾Света Гора је тада била предмет пљачкања од стране каталонских најамника, који су палили и пљачкали манастире и околину. Ипак Данило је успешно испуњавао своје дужности и ширио братство манастира.
◾Када су најамници опколили манастир, настала је велика глад људи и стоке. Сви који су покушали да побегну су били убијени или одведени у ропство. Са Данилом на челу Хиландар је одолевао нападима и опсади.
◾Хиландар је био под опсадом три и по године, а ниједном није пробијена капија или бедем. Са Данилом који је предводио и сачувао манастир и људе упркос великој глади, рату и страхотама.
◾Данило је након завршетка опсаде најпре решио да све драгоцености манастира однесе у Србију где ће бити безбедне и сигурне од пљачкаша, те их је и однео у престоницу – Скопље. Потом се вратио на Свету Гору, упркос опасности по његов живот и манастир.
◾Када се вратио, затекао је Хиландар пред падом од нове опсаде, али је успео да окупи малу војску и да дотури пшеницу манастиру за храну, а потом да брани манастир.
◾Најамници су наредне године избегавали да нападају Хиландар, знајући да је ту Данило са својом војском, па су се раширили и пљачкали по Светој Гори. У једном тренутку, када су се повлачили, та војска је направила заседу непријатељским каталонцима и запленила многе драгоцености које је он потом послао краљу Милутину.
◾Међутим, каталонски варвари су се вратили опет да коначно успеју у својој намери – опљачкају Хиландар и погубе Данила. Данило је то сазнао и знајући да му се спрема смрт, отишао је у руски манастир Пантелејмон и боравио у високом пиргу (кули).
◾Варвари су провалили у манастир, палећи келије и пљачкајући, захтевали су да предају Данила који се налазио на врху пирга, покушавајући да запале исти. Био је део људи који је хтео да спасе своје животе и преда Данила, али нису успели због мудрости игумана Хиландара.
◾Ипак у подне, када су варвари сели да ручају, настала је нека пометња међу њима те су се разбежали што пре су могли и нису се враћали више. Коначно су варвари напустили Свету Гору и околину, па су манастири могли да наставе живот у миру и тишини посвећен Господу.
Путовање за Србију и назад
◾Данило је потом решио да је доста био игуман Хиландара, те је поставио свог ученика Никодима, а он се повукао у испосничку келију у Кареји, где се подвизивао, молио и бдио.
◾У то време, избио је рат између браће Драгутина и Милутина у Србији, те је Милутин све драгоцености ставио у своју задужбину манастир Бањску на чување и сигурност. Како није имао човека од поверења, слао је изасланике Данилу где га је молио да дође и да буде епископ манастира и да чува драгоцености.
◾Данило није желео да оде из Свете Горе, али је на крају пристао тешка срца, под условом да се после рата врати на Свету Гору. Био је постављен за епископа Бањске и чувао драгоцености.
◾Рат се завршио, браћа се измирила а Данило је посредовао измирењу, да би се потом вратио на Свету Гору. Међутим то није зауставило Милутина да настави да зове Данила да буде његов лични саветник и пријатељ. Данило то никако није хтео да мења за подвизивање на Светој Гори.
◾Једном приликом, поново је допутовао у Србију, а тада му је Милутин рекао да му не дозвољава повратак, већ га послао у архиепископију да буде наследник престола Светог Саве.
◾1317. године, архиепископ Сава III је преминуо, а на његово место је постављен Никодим, ученик Данила, игуман Хиландара. Данило је постављен за хумског епископа.
◾Милутин, сада већ стари краљ, је преминуо 1320. године, а Данило је учествовао при сахрани краља у манастиру Бањске.
Урамљени плакат светиња
Повратак у Србију са Свете Горе
◾Стефан Дечански је по доласку на престо поставио Данила за свог саветника, како је знао да је веома способан и близак саветник његовом оцу. Уз помоћ Данила је одржао унутрашњу власт, а користио га је и за преговоре са Бугарима и Византијом.
◾У време његовог одсуства, преминуо је 14. маја 1324. године архиепископ Никодим, а Стефан Дечански је брзо звао Данила да се врати у Србију, који је и постављен за „архиепископа свих Српских и приморских земаља“ на јесен 1324. године. Данилу је тада било 50. година.
◾Ишао је стопама Светог Саве, градио цркве, задужбине, обнављао светиње, ширио братство и веру међу народом. Данило није био само црквени подвижник, већ је ширио и писменост и књиге међу народом.
◾И сам је писао књиге, које је много волео и поштовао. Као писац он је оставио чувено дело: „Животи краљева и архиепископа српских“. То је једно од епохалних дела српске средњовековне књижевности.
◾Данило се мирно упокојио, за време цара Душана, у ноћи између 19. и 20. децембра 1337. године. Обележио је читав један период српске православне цркве и радио на њеном утврђењу и неумољиво се подвижући у вери. Био је доследан наследник престола Светог Саве.
◾Канонизован је и слави се 20. децембра по црквеном календару. Његове мошти се налазе у Пећкој Патријаршији. Уврштен је од САНУ у „100 најзнаменитијих Срба“.
◾Данило је био велики монах, велики подвижник, велики јерарх и велики родољуб. Он заузима једно од највиших места међу српским великодостојницима и пример који би требали да следимо.
Слава прецима!
