◾Катарина Косача Котроманић била је једна од најзначајнијих жена позног средњег века на простору Босне, Хума, Зете и ширег српског династичког круга. Рођена је највероватније око 1425. године, као ћерка Стефана Вукчића Косаче, хумског војводе и каснијег херцега од Светог Саве, и Јелене Балшић, која је по мајчиној линији била повезана са Лазаревићима. Иако је у историји најтачније називати краљицом Босне, њено порекло је дубоко повезано са српским средњовековним племством и владарским породицама.
◾Одрастала је на двору породице Косача, једне од најмоћнијих властелинских кућа 15. века. Та средина била је политички сложена и верски разнолика, јер су се на простору Босне и Хума преплитали утицаји православља и католичанства. Катарина је, по свему судећи, стекла добро дворско образовање, а каснији извори показују да је била писмена, побожна и способна да се креће у сложеним политичким околностима свога доба.
◾Њен брак са босанским краљем Стефаном Томашем склопљен је 1446. године. Тај брак није био само породична веза, већ важан политички савез. Њиме је требало помирити краља Томаша и моћног херцега Стефана Вукчића Косачу, чији су међусобни сукоби слабили Босанско краљевство у тренутку све већег османског притиска.
◾Удајом за Стефана Томаша, Катарина постаје краљица Босне. Њен положај био је значајан јер је повезивала две велике политичке снаге – династију Котроманића и породицу Косача. Са краљем Томашем имала је двоје деце: сина Жигмунда и ћерку Катарину. У исто време, на двору је постојао и Томашев син из раније везе, Стефан Томашевић, који ће касније постати последњи босански краљ.
◾Катарина је као краљица била снажно повезана са католичком црквом и фрањевцима. У историјским изворима помиње се њена побожност, као и подизање и обнављање цркава и капела. Њена улога није била само духовна, већ и политичка, јер се преко ње босански двор приближавао папској курији и западним савезницима, тражећи подршку у све тежем положају пред Османским царством.
◾После смрти краља Стефана Томаша 1461. године, Катарина остаје краљица-удовица. На престо долази њен пасторак Стефан Томашевић, који је пре тога био повезан и са српском деспотовином. У то време судбина Босне, Хума и преосталих хришћанских држава на Балкану постаје све неизвеснија. Османско царство је већ било доминантна сила, а унутрашње поделе додатно су слабиле отпор.
◾Године 1463. Османлије освајају Босанско краљевство. Стефан Томашевић је заробљен и погубљен, а Катаринина деца, Жигмунд и Катарина, одведена су на османски двор и касније преведена у ислам. Катарина је успела да избегне заробљавање и напусти Босну. Њен бег означио је почетак дугог избеглиштва, али и њене упорне борбе да сачува династичка права и успомену на изгубљено краљевство.
◾После пада Босне, кретала се између приморских градова, Дубровника, Сплита, Шибеника и других места, тражећи помоћ и заштиту. Ни у изгнанству није била пасивна фигура, већ је настојала да обезбеди подршку за себе, свој род и могући повратак својој деци. Њена судбина у том периоду сведочи о трагедији средњовековног племства које је, после османских освајања, губило земље, породицу и политичку моћ.
◾У Рим стиже 1467. године, где остаје до краја живота. Папска курија јој је доделила новчану помоћ и прихватила је као краљицу у изгнанству. У Риму је живела побожно, али и политички активно, одржавајући везе са људима који су се бавили питањем османског продора и судбине хришћанских земаља на Балкану.
◾До краја живота Катарина је покушавала да издејствује избављење своје деце из османског света. Њена лична трагедија – губитак државе, мужа, деце и дома, постала је један од најснажнијих симбола пада средњовековне Босне и ширег слома хришћанских држава на Балкану у 15. веку.
◾Неколико дана пред смрт, 20. октобра 1478. године, саставила је тестамент. У њему је своја права на Босанско краљевство поверила папи и његовим наследницима, али под условом да се круна врати њеном сину Жигмунду ако се врати хришћанској вери, односно њеној ћерки Катарини ако се она врати. Овај тестамент показује да је до краја живота себе сматрала законитом чуварком босанске круне и права своје деце.
◾Катарина Косача Котроманић преминула је 25. октобра 1478. године у Риму. Сахрањена је у цркви Santa Maria in Aracoeli, где је њен гроб постао место сећања на последње године босанске краљевске куће. Њена надгробна плоча и успомена на њу вековима су чували предање о краљици која је живот завршила далеко од своје земље.
◾Занимљиво је да је њена надгробна плоча била написана и на ћирилици, а не само на латиници, како је то случај данас. 1590. године током радова у цркви је тај споменик био склоњен, а остала је верзија на латиници. Та верзија гласи:“Катарини краљици босанској Стефана херцега од Светога Саве, од порода Јелене и куће цара Стефана (Душана) рођене, Томаша краља босанскога жене, која је живила 54 године и премину у Риму лета 1478, дана 25. октобра, споменик њеним писмом постављен.“
◾Катарина Косача Котроманић остала је упамћена као краљица, мајка, изгнаница и једна од последњих великих личности средњовековне Босне. Њен живот повезује балканске и европске историјске токове 15. века. Због порекла, династичких веза и судбине која је симболично обележила пад једног света, она заузима важно место у историји.
Слава прецима!
