◾Милан Обреновић је рођен 22. августа 1854. године, у Молдавији, у месту Марашешти. Био је унук Јеврема Обреновића, рођеног брата кнеза Милоша. Мајка Елена Марија била је кћерка молдавског велепоседника.
◾Отац Милана Обреновића је као страни најамник служио у румунској војсци и погинуо је у борби са Турцима код Букурешта 20. новембра 1861. године. Пошто му је отац погинуо, о Милану се бринула само мајка која је, наводе хроничари, водила раскошни живот аристократкиње, а васпитању детета није поклањала неку велику пажњу. Бригу о младом Милану је због тога преузео његов рођак, кнез Михаило Обреновић.
◾Тако је мали Милан са шест година стигао у Крагујевац код кнеза Михаила који му је обезбедио школовање. Био је бистар и досетљив, брзо је схватао и добро памтио, али био је неспособан за постојану пажњу. Од свих предмета најбољи је био у историји, а много се интересовао и за политику, али није могао да искорени његову превелику живост и нестрпљивост, тако да Милан није био за методичан рад и сталожено расуђивање.
◾Када је кнез Михаило убијен у Кошутњаку, управо Милан је изабран за његовог наследника. Пошто је био малолетан, уместо њега управљало је трочлано намесништво у којем су главну улогу имали Миливоје Блазнавац и Јован Ристић.
◾Када је постао пунолетан, кнез Милан Обреновић је 1872. године преузео власт од намесништва. На почетку своје владавине ослањао се углавном на војску, па је радио на њеном јачању. У спољној политици ослањао се све више на Русију.
◾Милан Обреновић је остао запамћен по бурним љубавним авантурама. Био је миљеник жена, а и често их је мењао. Имао је бурну љубав са Лепосавом Новаковић, којој је нудио чак и брак. Она је имала велики утицај на њега, а након прекида везе имала је у поседу велики број љубавних писама. Она је искористила та писма да уцену српску владу, која јој је исплаћивала велике надокнаде за дискрецију.
◾Недуго након прекида ове љубавне приче, кнез Милан је упознао и оженио књегињу Наталију. Кнез Милан и књегиња Наталија у брак су ступили из љубави и имали сина Александра, упркос чињеници да су имали заједничког прадеду.
◾Ипак, њихов брак се завршава разводом, који се објашњава политичким неслагањем. Наиме, Наталија је била русофил, а Милан аустрофил. Међутим, верује се да су крају брака допринела и неверства краља Милана.
◾Милан је 1876. објавио рат Османском царству, али је неспремна српска војска поражена у Првом српско-турском рату. Ипак, Србија је више успеха имала у Другом српско-турском рату. После тог рата Србији је на Берлинском конгресу призната независност, а у њен састав су ушли нишки, пиротски, топлички и врањски округ.
◾Милан је био разочаран руском подршком за стварање санстефанске Бугарске, па се од тада у спољној политици ослањао на Аустроугарску, са којом је 1881. склопљена Тајна конвенција. Тако је Милан стекао аустроугарску подршку за проглашење Србије за краљевину, што се и десило 1882. Краљ Милан није имао подршку народа, па је од страха од буне наредио да се од народа покупи сво оружје, што је био повод за избијање Тимочке буне у источној Србији. Буна је угушена, а за њу су окривљени радикали.
◾Тромесечни српско-бугарски рат који је 1885. почео краљ Милан Обреновић због припајања Источне Румелије Бугарској знатно је ослабио његов положај у земљи. На њега су извршена чак четири неуспела атентата (Теразијска бомба, Смедеревски намештај, Илкин атентат и Ивањдански атентат). Милан није био омиљен у народу, па није ни чудо што је реч о српском владару који је највише пута гледао смрти у очи.
◾1888. године је донео нови устав, познат као Радикалски устав. Затим је абдицирао и оставио власт сину Александру и напустио земљу.
◾У Србију се вратио 1897. године као врховни командант војске, коју је потпуно реформисао и модернизовао. Заувек је отишао из Србије 1900. године јер није подржавао Александров брак са Драгом Машин.
◾Преминуо је у Бечу 11. фебруара 1901. у 47. години од последица упале плућа. Сахрањен је у Манастиру Крушедол, поред кнегиње Љубице. Иако неомиљен за живота краљ Милан Обреновић био је и остао појам за владара институцију чија су бројна дела остала трајно добро његовог народа.
◾Издвајао је значајна средства за просвету, за време његове владавине гимназија и Велика школа су добиле виши ниво, а број школа се свуда увећао.
Слава прецима!
