◾Павле Јуришић рођен је 22. августа 1848.године, од оца Отона Штурма, управника ловишта цара Вилхелма I и мајке Хермине. у околини Герлица у Немачкој као Паул Штурм. Пореклом је био Лужички Србин.
◾Завршио је Војну академију у пољском граду Вроцлаву и Ратну школу у Француској, у Нансију. Као пруски официр учествовао је у француско-пруском рату 1870–1871. године. Занимљиво да му је ратни друг тада био будући фелдмаршал Макензен.
◾У Србију је дошао 1876. године, да предаје на војној академији. Променио је име у Павле Јуришић, а своје презиме Штурм додао је као надимак. Примио је православље и за крсну славу изабрао Светог Саву.
◾Први пут се оженио 1881. године, Савком, кћерком Стевана Пироћанца, среског начелника. Она се разболела од туберкулозе и преминула три године касније.
◾Учествовао је у српско-турским ратовима (1876–1878) као командант добровољачког пука. По завршетку ратова био је командир чете и командант батаљона. У српско-бугарском рату 1885. командовао је 6. пешадијским пуком Дринске дивизије.
◾Штурм се оженио други пут, Јеленом Миловановић из Новог Сада, кћерком богатих власника рудника. У овом браку није имао деце.
◾После рата постао је командант пешадијског пука, па помоћник команданта и командант дивизијске области. Пензионисан је 1900, али је већ наредне године реактивиран. Након тога командовао је Моравском, па Дунавском дивизијском облашћу.
◾Од 1908. био је ађутант краља Петра који га је лично поставио и пратио га је на свим путовањима. Био је лични пријатељ краља, са којим се познавао из периода док су били на усавршавању у Француској у истом пуку.
◾У Првом балканском рату Павле Јуришић Штурм командовао је Дунавском дивизијом I позива, која је одиграла кључну улогу у победи српске војске у Кумановској бици. Тада је добио чин генерала. Истакао се као командант и у Битољској бици.
◾Током Другог балканског рата командовао је истом дивизијом, која је у првој фази Брегалничке битке претрпела почетни и најјачи удар бугарске армије. По завршетку рата наставио је да обавља дужност ађутанта краља Петра.
◾Павлов рођени брат Евгеније Јуришић Штурм такође је био добровољац српске војске. Он је имао сина са именом Петар Јуришић. Занимљиво је да се он после априлског слома 1941, придружио се Југословенској војсци у отаџбини пуковника Драже Михаиловића. Гестапо га је ухватио и стрељао, а по причи очевидаца понуђено му је да буде ослобођен и живи у кућном притвору јер је немачког порекла, али је Петар то одбио рекавши да је он српски официр.
◾У Великом рату командовао је трупама 3. Армије, која је на почетку рата дејствовала у Подрињу. Те трупе су у биткама на Дрини и Гучеву поднеле огроман терет аустроугарске офанзиве. У Колубарској бици, држећи централни део распореда српске војске, садејствовао је 1. Армији током њене победоносне офанзиве.
◾Током Тројне офанзиве на Србију 1915. године генерал Штурм је упорно бранио обале Дунава, настојећи да спречи продор немачких снага у долину Велике Мораве.
◾Штурм је наредне три године провео на Крфу, а затим и на Солунском фронту где се упознао са новим начином ратовања и употребом авијације. Пре пробијања Солунског фронта, његова армија је учествовала у бици на Кајмакчалану, где је имала бројне жртве.
◾После ове битке Штурм је смењен, а у октобру 1916. је послат да командује Добровољачким корпусом у Русији. Да би се почетком 1917. преко Јапана вратио опет у Солун. Постављен је на дужност канцелара Краљевских ордена и тај посао је обављао до пензионисања, после 56 година активне војне службе и учешћа у седам ратова.
◾Умро је 13. јануара 1922. у Београду од запаљења плућа, сахрањен на Новом гробљу са свим почастима. Један од највећих војсковођа Првог светског рата и српске ратне историје, одликован са 46 ордена. Није именован у чин војводе, иако га је према многима заслужио.
Слава прецима!
