◾Вук Бранковић је рођен oko 1345. године на Косову и Метохији. Његов отац је био севастократор цара Душана Бранко Младеновић и управник Охрида. Вук је био његов трећи и најмлађи син.
◾После очеве смрти Вук одлази на породични посед у Дреници. Око 1371 године се оженио са ћерком кнеза Лазара, Маром Лазаревић и тиме се ородио са кнезом Лазаром. Они су заједнички радили на ширењу њихових области и сарадњи.
◾Погибијом браће Мрњавчевић у бици на реци Марици у септембру исте године, искористила је властела ради ширења својих области и утицаја. Вук је до 1377. године овладао Скопљем, а 1378. године потиснуо Балшиће из Призрена.
◾1373. године био је део широке коалиције против жупана Николе Алтомановића. Његовим поразом и ослепљивањем у Ужичком граду, Вук, кнез Лазар заједно са осталима су припојили делове његових области, а Вуку је тад припао Звечан и Полимље.
◾1389. године долази до битка на Косову, где је Вук био један од учесник и војсковођа који је предводио лево крило српске војске и свог таста кнеза Лазара. У бици су изгинули многи српски великаши, а и сам кнез Лазар који је изабрао небеско царство а не земаљско. Вук Бранковић је преживео.
◾Према народном предању, Вук је издао кнеза Лазара и повукао свој део војске, 12 хиљада коњаника, које је довео у битку. Тај тренутак је био судбоносан и због тога га сматрају за једног од највећих издајника у српској историји.
◾Ипак историографија је показала неколико пута да је у питању неправедна осуда народног предања и мит. Вук Бранковић је „крив“ једино што је преживео Косовску битку. Остао је једини који се одупирао Османлијама након битке и одбијао да се у потпуности повинује позивима султана.
◾Такође могуће је да је дошло до замене имена Вук, јер је Вука Лазаревић био тај који је у савезу са Осмалнијама ратовао против свог брата Стефана, а не Вук Бранковић. Вук Бранковић је се до смрти борио против Османлија.
◾Још једна могућност је та да је Вук означен као издајник, због битке на Косову која се догодила 1448. године, између Мађара и Осмалнија, где његов син Ђурађ Бранковић није учествовао у хришћанској коалицији и заправо заробио Јањоша Хуњадија у повратку из битке. Али то се не може одразити на Вука никако, јер је та битка пола века после његове смрти.
◾Након битке на Косову, Вук је постао најмоћнији великаш у Србији. Кнегиња Милица је склопила мир са Османлијама и пристала на вазалство. Крајем 1390. и почетком 1391. године Вук је учествовао у свечаном преносу моштију кнеза Лазара, из Приштине у манастир Раваницу.
◾У јануару 1392. године остаје без Скопља, које заузимају Османлије, након чега отпочиње њихов упад у северније делове његове државе. Исте године, ратна дејства се дешавају између Вука и Османлија, али није познато више детаља осим да је на крају постао вазал.
◾Крајем 1393. године султан Бајазит је позвао све хришћанске вазале у Сер, највероватније са мишљу да их побије на једном месту али се предомислио, тада се једино Вук Бранковић се није одазвао.
◾Наредне године Бајазит је поново звао вазале у походу на влашког војводу Мирчу, поново се Вук није одазвао. У бици на Ровинама 1395. године, Османлије су претрпеле пораз, а Марко Мрњавчевић (Краљевић) и Константин Дејановић су погинули као једни од вазала.
◾1396. године отпочиње Осмалнијски напад на државу Вука Бранковића и у првим навратима заузеле Приштину. У току борби, десило се склапање крсташког похода западне Европе против Османлија као највећу опасност.
◾У том тренутку пажња и фокус је била склоњена са Вука Бранковића и померена на окршај са крсташима. До битке је дошло 25. септембра код Никопоља, где су крсташи претрпели катастрофалан пораз углавном због мешовитог састава војске а и непознавања начина ратовања Османлија.
◾Тај пораз је представљао ужас за прилике српског народа и државе. Последице су биле огромне и било је јасно да се даљем продирању Осмалнија нема ко супротставити и зауставити.
◾Вук Бранковић је потом био заробљен, а његове земље одузете. Део области је предат деспоту Стефану Лазаревићу, део његовој жени Мари Лазаревић и синовима, а Османлије су преузеле стратешка места Звечан и Јелеч.
◾Врло брзо по заробљавању је и преминуо 6.новембра 1397. године. Његово тело преузео је његов најстарији брат Никола Радоња и сахранио га на Светој гори, у манастиру Хиландар или манстиру Светог Павла.
◾Вук Бранковић је у српској историографији означен као великаш који се одупирао Османлијама целог живота, и тачних извор о његовој издаји нема. У народном предању, означен је као издајник и питање је да ли ће то предање икада бити измењено.
