◾Доситеј Обрадовић је рођен као Димитрије Обрадовић 17. фебруара 1739. године у сиромашној породици у селу Чаково, које је тада било део хабзбуршке монархије, од оца Ђурађа и мајке Круне. Његови родитељи су преминули рано, па га је тетак послао у Темишвар да изучава занат.
◾Још у младости, његова жеља за учењем је била јако изражена, већину слободног времена је проводио читајући углавном о животима светаца и чудима које су чинили. Био је решен да свој живот проведе у манастиру, што је и урадио.
◾Димитрије се замонашио, у манастиру Хопово на Фрушкој Гори, 1757. године и добио име Доситеј. Могао је све време да посвети читању, пошто је манастирска библиотека била препуна светих књига.
◾Међутим, након три године, када је боље упознао манастирски живот и калуђерско братство, видео је да то није за њега и да није толико једноставно како му се до тада чинило. Тада је напустио манастирски живот и отиснуо се на путовања ради студија и прикупљања новог знања.
◾Као учитељ или као манастирски гост обишао је скоро цео Балкан и Малу Азију, затим Италију, Немачку, Француску, Енглеску, Аустрију и Русију. Научио је грчки језик на Крфу, предавао у Книну, Задру и Трсту, а потом шест година у Бечу учећи немачки језик и културу.
◾Филозофске студије наставља у Лајпцигу и ту почиње и сам да пише. 1783. године штампа своје прво дело „Живот и прикљученија“ – своју биографију. У међувремену је скинуо калуђерску мантију.
◾Доситеј у овом делу оштро устаје против верског фанатизма, против свега што је у супротности са правим јеванђељским учењем и правим хришћанством. Он се у погледу језика узима као претеча Вука Караџића, јер је желео да његова дела разумеју сви од простог чобана до високо школованог човека. Први ствара праву националну књижевност на чистом народном језику, намењену свим слојевима српског народа. Доситеј је веровао у свемоћ разума и науку истиче изнад свега.
◾У облику писма једном пријатељу, тршћанском трговцу, Харалампију, Доситеј излаже да му је намера да штампа за народ једну књигу на простом народном језику за просте сељаке. Он је написао да од Јадранског мора до реке Дунав живи један народ који једним језиком говори.
◾По избијању Првог српског устанка ставља се у службу српских устаника. Скупљао је прилоге, вршио разне поверљиве мисије између устаника и Русије. Као најпросвећенији и најученији Србин свога времена, постао је први српски министар просвете, организовао је школе, мирио и саветовао устаничке вође, и био је Карађорђев лични секретар и саветник.
◾Аутор је и песме „Востани Сербије“, Један од оснивача Велике школе у Београду, претече Београдског универзитета. Радио је као и приватни учитељ Карађорђевог сина, престолонаследника Александра Карађорђевића.
◾Говорио је грчки, латински, немачки, енглески, француски, руски, албански, румунски и италијански језик.
◾Преминуо је 28. марта 1811. године у Београду, где је „живео, учио и умро“. Сахрањен је у Саборној цркви у Београду. Остаће упамћен и по реченици: „Књиге, браћо моја, књиге, а не звона и прапорци“.
Слава прецима!
