◾Стефан Урош V, познатији као Нејаки, рођен је 1336/7. године. Са само 10 година, крунисан је за краља, јер је тада његов отац, Душан Силни крунисан за цара.
◾Детињство и младост провео је на очевом двору, где се пажљиво припремао да постане владар – осим читања и писања, познато је да је учио и војне вештине, али и стратегију, јер се очекивало да ће он бити тај који ће водити нове походе и битке.
◾Оженио се са Аном Бесараб, 1360. године. Она је била пореклом из Влашке. Његова мајка, је била посредник у тој женидби. Нису имали деце.
◾Након смрти оца, Урош, са мање од 19 година, био је недорастао за огромно наследство. Мада и касније, зрео човек, није показивао очеве способности. Није био ни добар војник, ни мудар државник, ни вешт тактичар, већ слаб човек, без воље и енергије, без талента и ауторитета.
◾Његов стриц, Симеон Синиша је брзо подигао побуну и кренуо на Уроша, међутим народ га је сматрао полу-Грком, па је већина властеле остала на Урошевој страни и тиме осујетила побуњенике. Ипак, успео је да отцепи јужне делове царства, Епир и Тесалију и ту оснује своју државу.
◾И Грци и Угари су такође видели своју шансу против Српске државе, те су имали неког успеха у својим амбицијама против Уроша и заузели део територија.
◾Ипак, властела осећала је све више, да способности младог цара не одговарају нимало тешком времену. Уроша оптужују, да је око себе окупио младе службенике, одбијајући савете старијих. Другим речима, отуђивао је од себе творце Душанове Србије и људе са државничким искуством. Осећајући слабост централне власти, почела је све више да граби власт за себе…
◾Од старих српских области прва се одвојила од заједнице Зета, под Балшићима. Такође, сукоб је избио и између Николе Алтомановића и Лазара Хребељановића. Сви су се водили личним интересима и занемаривали ауторитет и власт Цара Уроша.
◾Највећи изазов по Уроша је био Вукашин Мрњавчевић, који је практично преузео сву власт у своје руке, деловао као савладар, са титулом краља, док је Урошу остала само титула Цара. У биографији патријарха Саве казује анонимни писац, како је Урош „беду примио велику од своје властеле“, а како се Вукашин „дрзнуо на краљевство“.
◾Вукашин се прогласио за краља у Прилепу крајем 1365. год. Његов пример деловао је заразно и изазвао прохтеве и свих других; од 1365. Србија, и поред очигледне опасности од Турака почиње да се расипа.
◾Крај Вукашинових амбиција, али и живота, десио се 26. септембра 1371. године, у бици на Марици. Тада је велика српска војска кренула у поход против Османлија како би их протерала из Европе. Нажалост, слом српске војске је био огроман у поразу, који се десио на препад по ноћи. Србија је овим ударцем одједном сурвана у ред држава другог и трећег реда, која је после тога била бледа сенка недавног Душановог времена.
◾Урош, убрзо по том поразу је и преминуо, 4. децембра 1371, са само 33/34 године. Тренутно, његове мошти почивају у манастиру Јазак. Он је последњи владар лозе Немањића.
◾Година 1371. представља једну од најсудбоноснијих у историји Србије и Балкана. Смрт цара Уроша и страховита српска погибија на Марици наговештавају кобни обрт успеха српске државе и даљи распад.
Слава прецима!
