◾20. маја 1349. године у Скопљу, усвојен је Душанов законик, у прошлости познат као „Закон благоверног цара Стефана“, уз Законик Светог Саве, најважнији је извор српског средњовековног права. Донето је на два државна сабора владара и црквених великодостојника.
◾Први део Законика усвојен је на сабору одржаном на Вазнесење Господње, када је усвојено 135 чланова. Други део Законика усвојен је на скупштини одржаној 31. августа 1354. године у Серу, а затим је допуњен са још 66 чланова.
◾Законик се састоји од укупно 201 члана, а написан је на старосрпском језику.
◾Доношењем овог законика, цар Душан је желео да успостави правну државу, јединствен правни систем који важи у целом царству, али и да ограничи потраживања и права племства, које је такође стављено у оквире закона.
Слава прецима!
