◾Вуковић-Косаче су једна од најзначајнијих српских великашких породица у Краљевини Босни, активна крајем 14. и током 15. века. Оснивач породице био је властелин Вук Косача, а контролисали су област Хумске земље, касније познате као Херцеговина, и успоставили власт у такозваном Војводству Светог Саве, проширујући своје поседе до приморја, Зете и доњег Полимља.
◾Родоначелник, властелин Вук Косача, живео је средином 14. века и добио поседе у горњем Подрињу — око Таре и Пиве, за време цара Стефана Душана. Он је основао лозу Косача (касније познату и као Косачић, Хранић, Вукчић…).
◾Његов син, војвода Влатко Вуковић, био је омиљен сарадник краља Твртка I. Као војсковођа, однео је значајну победу над Турцима код Билеће 1388. године и командовао левим крилом босанске војске у Косовској бици 1389. године. Умро је око 1392. године.
◾После њега, војводу Косача наследио је његов синовац, Сандаљ Хранић Косача. Сандаљ је значајно проширио породичне поседе — од Пиве до доњег Полимља, преко Зете и Херцеговине. Служио је као велики војвода босански, номинално под круном, али у пракси као самостални великаш са вазалима. Умро је 15. марта 1435. године.
◾Најславнији представник породице био је Стефан Вукчић Косача (1435–1466), Сандаљев синовац, који је 1448. године себе прогласио за херцега „од Светога Саве, господара Хума и босанског великог војводе”. Тиме је формално утемељио херцегову власт и територију коју је назвао — „Херцеговина Светог Саве”. Његово двориште и политика били су снажно оријентисани на развој приморских градова, посебно Херцег-Новог, те формирање херцеговачке државе као самосталне у односу на Босну и околне силе. Стефан је умро 22. маја 1466. године.
◾Стефанови синови наставили су породичну линију: Владислав Херцеговић, први син, наследио је оца као херцег од Светог Саве у западним областима од 1466. до 1482. године, затим одлази у Угарску, Влатко Херцеговић, други син, владао је јужним областима са престоницом у Херцег-Новом до пада града 1482. године, после чега се преселио на острво Раб, где је и умро раних 1489. година, Ахмед-паша Херцеговић (Стефан), трећи син, прешао је у ислам и постао значајан османски државник: велики везир и главни адмирал Царства, оженио се султановом кћерком и имао потомке у Османском дворском кругу.
◾Породица Косача је, након пада босанске државе 1463. године, постепено изгубила власт — Турци су освојили источне области, а Млечани западни приморски појас. Ипак, наследници су задржали почасне титуле (херцег од Светог Саве) до изумирања рода у 17. веку. Назив регије, Херцеговина, остаје као трајно сведочанство о њиховом наслеђу.
Слава прецима!
