◾Кнез Властимир владао је приближно од око 830. до око 851. године. Сматра се првим снажним владаром ове династије и човеком који је учврстио српску кнежевину. У његово време Србија се налазила између Византијског царства, које је имало врховни утицај, и Првог бугарског царства, које се све више ширило према западу.
◾Најважнији догађај Властимирове владавине био је рат са Бугарима, који је трајао три године. Бугарски владар покушао је да покори Србију, али су српске снаге однеле победу и одбиле напад. Та победа показује да је Србија у 9. веку имала довољно снажну организацију да се супротстави једној великој балканској сили.
◾Властимир је своју власт учвршћивао и преко породичних савеза. Његова ћерка удата је за Крајину, сина жупана Белоја из Травуније, чиме је та област везана за српску владарску кућу. Овај брак показује да су Властимировићи ширили утицај и на приморске српске области, посебно на простор Травуније, односно околине Требиња.
◾После Властимира власт су наследили његови синови Мутимир, Стројимир и Гојник. Најстарији брат, Мутимир, убрзо је преузео главну власт. Заједно са браћом наставио је борбу против Бугара и победио војску коју је послао бугарски кнез Борис, а у борби је заробљен и Борисов син Владимир са више бољара.
◾Након победе над Бугарима, Мутимир је склопио мир са Борисом. Међутим, унутар саме династије дошло је до сукоба. Мутимир је уклонио браћу Стројимира и Гојника из власти и послао их у Бугарску, док је код себе задржао Гојниковог сина Петра. Овај сукоб показао је да ће борба за престо постати једна од главних слабости династије Властимировић.
◾Мутимир је владао до око 891. године, а наследио га је син Прибислав, који је кратко остао на власти.
◾Петра Гојниковића, Мутимировог братанца, на власт је довела унутрашња борба међу наследницима. Он је владао приближно од 892. до 917. године и један је од значајнијих владара ове династије. Петар је настојао да одржи равнотежу између Византије и Бугарске, али је управо тај положај Србију увлачио у велике сукобе две силе.
◾Почетком 10. века Србија постаје простор надметања Византије и Бугарске. Бугарски цар Симеон настојао је да спречи српско приближавање Византији, па је у српске унутрашње борбе укључивао претенденте из саме династије. После Петра, на власт долази Павле Брановић, а затим Захарија Прибислављевић, који је најпре био повезан са Бугарима, а потом се окренуо Византији.
◾Захарија је владао приближно од 921. до 925/926. године. Када се окренуо Византији, бугарски цар Симеон послао је велику војску против Србије. Захарија је побегао, а Бугари су опустошили Србију и одвели велики број становника. То је био један од најтежих удараца за раносредњовековну српску државу.
◾После бугарског слома, на власт долази Часлав Клонимировић, последњи велики владар династије Властимировић. Он је био потомак Стројимирове гране и, према изворима, дошао је из Бугарске уз подршку Византије. Владао је од око 927. до око 950/960. године и обновио српску државу после бугарских разарања.
◾У време Часлава Србија је поново ојачала и обухватала унутрашње области, али је имала утицај и према Босни, Травунији и другим српским земљама. Његова владавина представља врхунац обнове Властимировића после периода криза, прогонстава и страних мешања. Часлав је успео да поново повеже разорене области и учврсти власт српског кнеза.
◾Према каснијој традицији, Часлав је погинуо у борби са Мађарима, највероватније у другој половини 10. века. После његове смрти, јединство српске кнежевине се распало, а власт Властимировића постепено је нестала. Њихово место у каснијој историји заузимају друге српске владарске куће, најпре у Дукљи, а касније у Рашкој.
◾Династија Властимировић важна је зато што представља једну од раних српских владарских лоза и српске државности. Њени владари деловали су у тешком времену, између Византије и Бугарске, али су успели да одбране и обнове српску кнежевину. Иако су подаци о њима често оскудни, њихова улога у српској историји је темељна, а можемо рећи и пресудна за историју Срба на Балкану.
Слава прецима!
