Ко је био боем Ђура Јакшић?
◾Ђура Јакшић, рођен као Георгије Јакшић, био је српски сликар, песник, приповедач, драмски писац, учитељ и један од најизразитијих представника српског романтизма. Рођен је у Српској Црњи, у Банату, 8. августа 1832. године, а преминуо је у Београду 28. новембра 1878. године. Његов живот био је кратак, немиран и тежак, али је оставио дубок траг у српској уметности 19. века.
◾Потицао је из свештеничке породице. Отац Дионисије био је православни свештеник, а мајка му се звала Христина. Основну школу започео је у родном месту, а школовање наставио у Хацфелду, данашњем Жомбољу у Румунији, и у Сегедину, где је завршио три разреда гимназије. Већ у детињству показивао је више склоности ка цртању него ка редовном школовању.
◾Отац је најпре покушавао да га усмери ка трговачком позиву, али је Ђурина склоност ка сликарству превагнула. У јесен 1846. године послат је у темишварску школу цртања код Агоста Дунајског, а 1847. у Пешту, у школу италијанског сликара Ђакома Марастонија. У обе школе истицао се као изузетно даровит ученик.
◾Револуционарна 1848. година прекинула је његово школовање у Пешти. Вратио се у Српску Црњу и као млад човек ушао у бурне догађаје револуције, учествујући у српском добровољачком покрету у јужној Угарској. То искуство рата, националне борбе и немирног времена снажно ће утицати на његово касније родољубиво сликарство и поезију.
„Ризница“ – поклон сет
Стваралаштво и селидбе
◾После револуције наставио је уметничко усавршавање. Од 1850. до 1851. учио је сликање у Великом Бечкереку код Константина Данила, једног од најзначајнијих српских сликара тог доба. Потом је боравио у Бечу, где је желео да се упише на Ликовну академију, али га је сиромаштво у томе спречило. Кратко је учио и у Минхену, што је додатно проширило његов уметнички видик.
◾Ђура Јакшић је рано почео да пише. Прве песме објавио је 1853. године у Летопису Матице српске. Његова поезија носила је снажан романтичарски печат: била је пуна бола, немира, љубави, слободе, бунта и родољубља. У њој се осећа човек који није умео да живи мирно, нити да се помири са неправдом, сиромаштвом и понижењем.
◾Један од најпознатијих тренутака његовог младог живота везује се за Кикинду и љубав према Мили Поповић. Из тог болног искуства настала је чувена слика „Девојка у плавом“, једно од најлепших дела српске уметности 19. века. Народни музеј истиче да се управо у тој слици најјасније виде врлине његовог портретског умећа: снажан гест, жив колорит и продоран психолошки израз.
◾Од 1857. године Ђура је често живео у Србији, радећи као учитељ и наставник цртања у различитим местима: Подгорцу, Сумраковцу, Београду, Пожаревцу, Крагујевцу, Сабанти, Рачи и Јагодини. Тај живот по селима и варошима био је тежак, несигуран и сиромашан, али га је приближио народу, чије ће страдање и карактер касније уносити у своје песме, приповетке и слике.
◾Године 1861. оженио се Христином Николић из Пожаревца, са којом је имао децу. Исте године поново је отишао у Беч и похађао Ликовну академију од 1861. до 1862. године. У том периоду настају важни књижевни радови, међу њима и драма „Сеоба Србаља“, за коју је добио награду Матице српске.
◾Као сликар, Ђура Јакшић је оставио значајан опус портрета, историјских композиција и сцена снажне драматике. Међу његовим најпознатијим сликама помињу се „Девојка у плавом“, „Караула“, „Смрт Карађорђева“ и „Дете на одру“. Његово сликарство није било академски мирно, већ узнемирено, тамно, снажно и романтичарски драматично.
◾Као књижевник, писао је љубавну, родољубиву и социјално обојену поезију, приповетке и драме. Међу најпознатијим песмама су „Отаџбина“, „На Липару“, „Падајте, браћо“ и „Поноћ“, а од драма се посебно издвајају „Сеоба Србаља“, „Јелисавета, кнегиња црногорска“ и „Станоје Главаш“. У његовим делима спајају се лична патња, национална свест и побуна против неправде.
Грбовник Великаша
Стил живота и заоставштина
◾Ђура је живео боемски, често у дуговима, сукобима и несигурности. Сарађивао је са бројним листовима и часописима, писао, сликао, предавао и непрестано се селио. Српско држављанство добио је тек 1870. године, иако је већ био један од најзначајнијих српских уметника свога времена. У Београду је био везан и за боемски дух Скадарлије, где се његово име и данас памти.
◾Преминуо је у Београду 1878. године, после живота испуњеног сиромаштвом, болешћу, сукобима, радом и стваралачким жаром. Није имао миран ни лак пут, али је управо из тог немира настала уметност која је обележила српски романтизам. Његов живот показује судбину уметника који је често био несхваћен у свом времену, али је после смрти постао једно од најважнијих имена српске културе.
◾Ђура Јакшић значајан је за српску историју јер је својим сликама и речима обликовао осећање једног века: борбу за слободу, љубав према отаџбини, бол појединца и достојанство народа. У њему су се спојили сликар, песник, бунтовник и родољуб. Зато Ђура Јакшић није само уметник српског романтизма, већ један од најснажнијих гласова српског народа 19. века.
Слава прецима!
