◾Захарије Орфелин рођен је 1726. године у Вуковару, у тадашњој Хабзбуршкој монархији. Потекао је из српске грађанске средине, а његов отац се звао Јован. О мајци и најранијем породичном окружењу готово да нема поузданих података. Већ у младости показивао је интересовање за књигу, језик, калиграфију и црквену културу, што ће касније одредити његов животни пут.
◾Подаци о Орфелиновом раном школовању нису у потпуности сачувани, али се зна да је стекао добро образовање за прилике 18. века. Учио је словенски, српски, руски и немачки језик, а посебно је развијао калиграфске и књижевне способности. Његово образовање било је прожето духом барокне културе и раног просветитељства.
◾Орфелиново првобитно презиме није сигурно утврђено. Псеудоним „Орфелин“ највероватније је сам изабрао, спајајући имена античких песника Орфеја и Лина. На тај начин је већ именом обликовао сопствени књижевни и уметнички идентитет, представљајући себе као ученог песника и ствараоца.
◾Средином 18. века појављује се у Новом Саду, где је 1757. године радио као учитељ у славенској школи. У том периоду постаје познат као калиграф, песник и образован човек који учествује у културном животу српске заједнице у Хабзбуршкој монархији.
◾Исте године ступа у службу митрополита Павла Ненадовића у Сремским Карловцима, где ради као писар. На овом положају остаје до 1762. године. Бавио се преписивањем докумената, израдом свечаних повеља и административним пословима, али је истовремено развијао и сопствени књижевни и уметнички рад.
◾Током боравка у Карловачкој митрополији Орфелин пише и објављује прве књиге религијског и поучног карактера. Међу његовим раним делима налазе се богословски приручници, текстови о православној вери, као и књиге намењене просвећивању народа.
◾Године 1759. објављује „Нову и основателну славено-сербску калиграфију“, једно од најзначајнијих дела те врсте код Срба 18. века. Ова књига представљала је приручник за лепо писање и уједно сведочила о Орфелиновом изузетном познавању калиграфске уметности.
◾У истом периоду почиње да пише поезију. Његове песме носе снажан барокни стил, патриотске теме и религиозне мотиве. Посебно се издвајају песничка дела у којима изражава бригу за судбину српског народа и положај православних у Хабзбуршкој монархији.
◾Године 1761. израђује цртеж звоника и куполе Саборне цркве у Сремским Карловцима. Овај податак сведочи да Орфелин није био само књижевник, већ и човек изразитог визуелног талента, повезан са архитектуром и графичком уметношћу.
◾После одласка из службе митрополита Павла Ненадовића, Орфелин 1762. године постаје секретар и благајник темишварског епископа Викентија Јовановића Видака. На овом положају остаје до 1764. године, стичући значајно искуство у административном и црквеном раду.
◾У другој половини 18. века Орфелин се више пута селио између Новог Сада, Сремских Карловаца, Темишвара и Венеције. Управо у Венецији долази у додир са развијеним штампарством, графиком и европском културом. Боравак у овом граду имао је велики утицај на његов даљи рад.
◾Орфелин је био један од првих српских бакрорезаца. Бавио се графиком, илустрацијом и израдом бакрорезних плоча. Његова дела нису имала само декоративну функцију, већ су служила као средство просвећивања, верског образовања и националне самосвести.
◾У својим графикама често је приказивао православне манастире, светитеље и важне историјске личности. Такви радови имали су снажан културни и меморијски значај, јер су доприносили очувању српског идентитета унутар Хабзбуршке монархије.
◾Године 1768. покреће „Славено-сербски магазин“, први српски часопис. Ово издање било је намењено образованој публици и садржало је текстове из историје, морала, религије и књижевности. Часопис је представљао један од првих покушаја да се српска публика упозна са идејама европског просветитељства.
◾Захарије је био човек широких интересовања. Поред књижевности и графике, бавио се историјом, педагогијом, калиграфијом, теологијом и практичним приручницима. Његова дела сведоче о тежњи да знање учини доступним ширем кругу људи.
◾Једно од његових најзначајнијих дела је „Житије и славна дела Петра Великог“, обимна биографија руског цара Петра I. Ово дело показује Орфелиново интересовање за историју, политику и реформе, али и дивљење према владарима који су модернизовали државу.
◾Захарије је био снажно повезан са идејама просветитељства. Залагао се за образовање, културно уздизање народа и развој писмености. У својим делима настојао је да српску средину приближи европским културним токовима.
◾Иако је сарађивао са црквеним властима, Орфелин није увек био у добрим односима са високим клиром. У својим текстовима умео је да критикује злоупотребе, лицемерје и друштвене неправде, што га је издвајало као слободног интелектуалца.
◾Последње године живота провео је у сиромаштву и болести. Упркос великом културном значају, није имао стабилну материјалну сигурност. Његов живот показује судбину образованог човека 18. века који је читаво своје деловање посветио књизи, култури и просвећивању народа.
◾Захарије Орфелин преминуо је 1785. године у Новом Саду. Иза себе је оставио велики број рукописа, књига, бакрореза и поетских дела. Његов рад обележио је почетке српског просветитељства и развој модерне културе.
◾Орфелин се данас сматра једним од најзначајнијих српских интелектуалаца 18. века. Био је песник, калиграф, историчар, графичар и просветитељ. Његово дело представља спону између барокне традиције и нових просветитељских идеја.
◾Као један од првих српских модерних интелектуалаца, Орфелин је оставио дубок траг у култури, књижевности и уметности. Његов живот сведочи о времену великих промена, али и о улози појединца који је знањем и стваралаштвом обликовао културну историју српског народа.
Слава прецима!
