◾Манастир Милешева један је од најзначајнијих средњовековних манастира српске православне цркве, смештен између планина Златар и Јадовник, на реци Милешевки, у близини места Пријепоље. Око њега је настало и развијало се градско средиште у далека средњовековна времена.
◾Основао га је краљ Владислав, син краља Стефана Првовенчаног и унук великог жупана Стефана Немање, у првој половини XIII века као своју гробну цркву. Манастирска црква је посвећена Вазнесењу Господњем и подигнута је у рашком архитектонском стилу, који спаја византијске и романске утицаје.
◾Милешева је одувек имала висок статус у духовној и културној хијерархији: после Студенице, заузимала је друго место међу српским манастирима, а због својих уметничких, просветних и црквених активности била је важан центар у средњем веку.
◾У XIII веку унутар манастирске цркве насликане су фреске које спадају у врхунске примере средњовековног живописа не само у Србији него и у Европи. Најпознатија је фреска Бели анђео, која приказује анђела поред Христовог гроба и због своје изразите лепоте постала је један од симбола православног уметничког наслеђа.
◾Манастир је био значајан и као центар књиге и писане речи: у XVI веку у њему је радила једна од најранијих српских штампарија, где су штампане богослужбене књиге. У ту његову просветну делатност укључена је и једна од најстаријих школа међу Србима.
◾Током османске владавине Милешева је више пута била опљачкана и оштећена, али је често обнављана. Током XVI века обнова је била значајна, укључујући подизање и осликавање спољне припрате, а крајем XIX века, уз помоћ грађана Пријепоља, црква је обновљена након дугог периода пропадања.
◾Манастир је остао упамћен и по судбини моштију св. Саве – његово тело је свечано пренето у Милешеву 1236. године, што је додатно узвишило углед ове светиње; касније су те мошти од стране Турака уништене у Београду 1594. године.
Слава прецима!