◾Васа Чарапић рођен је 1768. године у селу Бели Поток под Авалом, у околини Београда, у време када је Београдски пашалук био под османском влашћу. Његова породица је пореклом из Куча, Црна Гора. Порекло презимена је такво да је његов предак убио пса османлијског аге, за ког му је тражио одштету у новцу, а овај му је новац донео у – чарапи.
◾Потекао је из угледне и бројне породице, а одрастао је у немирним приликама обележеним зулумима јаничара и дахија, који су крајем 18. и почетком 19. века завели страховладу у пашалуку. Имао је два брата: Саву и Танасија и два брата од стрица: Марка и Ивана.
◾Учествовао је у Кочиној крајини, устанку, када се уписао у фрајкоре 1787. године. Након Свиштовског мира, вратио се кући, а због великог поштовања био је изабран за кнеза грочанске нахије.
◾Уочи избијања Првог српског устанка 1804. године, Васа Чарапић се сврстао међу оне који су подржали подизање оружја против дахија.
◾Након Сече кнезова, која је представљала непосредан повод за устанак, прикључио се устаничком покрету под вођством Карађорђа Петровића и постао један од истакнутих људи из београдске нахије. Његов брат Марко је био погубљен у Сечи кнезова.
◾Током првих година устанка истакао се у борбама против турских снага, показујући одлучност и храброст. Као војвода из околине Београда, учествовао је у операцијама које су имале за циљ потискивање Турака и постепено ослобађање утврђења и вароши у пашалуку.
◾Његово име све чешће се помињало међу устаничким старешинама као једно од поузданијих у београдском крају.
◾Круна његове војничке делатности везана је за 1806. годину и завршне борбе за ослобођење Београда, најважнијег турског упоришта у пашалуку. После победа устаника током те године, створени су услови за опсаду града. Устаничке снаге су крајем новембра 1806. године кренуле у одлучујући напад на београдске капије.
◾Васа Чарапић предводио је јуриш на Стамбол-капију, једну од главних улазних тачака у варош. У самом налету, док је подстицао своје људе да истрају у нападу, тешко је рањен. Према изворима, преминуо је 29/30. новембра 1806. године од задобијених рана у Карађорђевом шатору, не дочекавши да види коначно ослобођење Београда, које је уследило убрзо потом.
◾Васа је сахрањен у манастиру Раковица, по својој жељи. Читав век касније, краљ Петар Карађорђевић му је подигао споменик.
◾Његова погибија дубоко је одјекнула међу устаницима. Страдао је у тренутку када се одлучивала судбина града, што је његову жртву учинило симболичном и трајно је повезало са ослобођењем Београда. У народном памћењу остао је упамћен као један од јунака који су живот положили за слободу престонице.
◾Васа Чарапић остаје упамћен као пример устаничког старешине који је сопственим учешћем у најтежим борбама потврдио личну оданост идеји слободе. Његов живот и погибија сведоче о генерацији људи која је, упркос надмоћнијем непријатељу, поставила темеље обнове српске државности почетком 19. века.
Слава прецима!
