◾Јелена Немањић Шубић била је српска принцеза, рођена после 1325. године, као ћерка српског краља Стефана Дечанског и српске краљице Марије Палеолог. Била је полусестра српског краља и цара Стефана Душана Силног.
◾У октобру 1347. године Јелена је удата за Младена III Шубића, великаша из моћне породице Шубић, старешину брибирских кнезова и носиоца титуле кнеза Клиса, Скрадина и Омиша. Њихова власт била је утемељена у далматинским тврђавама, са посебним значајем Клиса као стратешког упоришта.
◾Брак је трајао кратко. Већ 1. маја 1348. године, Младен III је преминуо у Трогиру од куге, оставивши Јелену као удовицу након само нешто више од шест месеци брака.
◾Из овог брака рођен је кнез Младен IV, у чије име је Јелена преузела управу над породичним поседима. Као и у многим случајевима средњовековне власти, први изазови дошли су изнутра – од рођака. Павао III, брат покојног кнеза, настојао је да преузме старатељство над Младеном IV и, под утицајем своје супруге Млечанке, подржавао је млетачке претензије над градовима Шубића.
◾Јелена је, упркос томе, остала старатељ свом сину и као кнегиња је управљала Скрадином и Клисом, суочавајући се са снажним притисцима Млетачке републике, босанског бана Стефана II, као и угарског краља Лудовика, који су тежили да преузму ове стратешки важне градове.
◾Манастир Крка се помиње као задужбина кнегиње Јелене, што сведочи о њеној улози као ктиторке и заштитнице цркве за време политичке нестабилности.
◾Од 1351. године отпор према Јелени постаје отворенији. Међу њеним противницима биле су и истакнуте женске личности тог времена – Катарина Дандоло, супруга кнеза Павла III, као и Јелена Шубић Котроманић, мајка босанског бана Твртка I, коју је отворено подржавао угарски краљ Лајош I, иако је и сам тежио овим градовима.
◾Године 1355. угарски краљ Лудовик је овладао Омишом, док је Млетачка република истовремено нудила велике новчане износе Јелени за уступање Скрадина и Клиса, снабдевајући Скрадин и додељујући Младену IV млетачко грађанство. Јелена је ове понуде одбила.
◾Суочена са надмоћним противницима, затражила је помоћ од свог полубрата, српског цара Стефана Душана Силног. Он је у Скрадин послао свог војсковођу Ђураша Илијића, а у Клис, где се склонила и сама Јелена, послао је вођу своје гарде и немачких најамника Палмана Брахта.
◾Клис није успео да издржи угарску навалу и предат је без борбе, док је Скрадин предат Млечанима по Душановом налогу. Млечани су се обавезали да ће град вратити српском владару, али је цар Душан у међувремену преминуо 20. децембра 1355. године, пре саме предаје града.
◾Након ових догађаја, кнегиња Јелена Немањић Шубић се више не помиње у историјским изворима. Њен син Младен IV остао је политички затвореник, док је она нестала из јавног и политичког живота, оставивши за собом траг жене која је, у изузетно тешким околностима, самостално бранила власт и наследство свог сина.
◾Јелена Немањић Шубић остаје упамћена као једна од жена српкиња средњег века која је, као удовица и мајка, управљала важним далматинским градовима, супротстављајући се најмоћнијим силама свог времена.
Слава прецима!
