◾Јоаким Вујић је рођен 19. септембра 1772. године у Баји, Бачкој, од родитеља Григорија и Јевре. Био је једно од њихових 11-оро деце. Његов отац је био ситни трговац.
◾Школовао се у Баји, Новом Саду, Острогону и Братислави. Јоаким је научио латински, мађарски и немачки у фрањевачкој школи. У Братислави је студирао и живео у студентском интернату бесплатно, где је изучаавао право једну годину.
◾Јоаким је потом био учитељ широм Угарске. Доситеја Обрадовића је срео у Бечу 1795. године, који му је био пример. Желео је сам да путује и учи стране језике, одлучио је да оде у Италју – пешице.
◾Тако је Јоаким кренуо на путовање, преко Трста, Мале Азије, Крима, Цариграда, Солуна и афричке обале, све време је провео као учитељ. Занимљиво је је у повратку у Трст његов брод имао битку са турским гусарима.
◾Потом је штампао своје списе у Пешти, а потом се настанио у Земуну од 1806 до 1809. године. У то време је урадио превод дела „Робинсон“ од Данијела Дефоа.
◾1810. године се оженио у Сентандреји са Пелагијом Манојловић, која је била богата удовица, али није био срећан у браку. 1813. је добио признање од цара Франца I, за културни и просветни рад.
◾Исте године је у Мађарском позоришту приредио прву позоришну представу на српском језику „Крешталица“. По овом сценарију је 1966. снимљен филм Крешталица. Због те представе, Јоаким је прозван оцем српског позоришта.
◾После тога следиле су представе у Баји, Сегедину, Новом Саду, Земуну, Темишвару, Панчеву и Араду. Јоаким Вујић је у Пешти упознао познатог романописца Милована Видаковића.
◾У Србији је први пут боравио 1823. године, да би 5 година након штампао своје дело „Путешествије по Сербији“. Након пропалог брака, написао је и своју аутобиографију.
◾Расправљао је о питањима књижевног језика а такође и о правопису. Бранио је стари правопис и славеносербски језик. Србија је хатишерифима добила аутономију и право да подиже културне и просветне установе.
◾Између 1834 и 1839 године борави у Србији, већином у Крагујевцу, где је на двору Кнеза Милоша приређивао позоришне представе. Постављен је за директора Књажеско-србског театра са задатком да организује рад позоришта.
◾Репертоар Театра чинила су углавном дела Јоакима Вујића, а глумачки ансамбл, поред Вујића, који је био главни глумац и редитељ, сачињавали су млади чиновници и ђаци гимназије.
◾Одласком Милоша са престола, и Јоаким је напустио Србију. Најпре је путовао преко Молдавије, до Одесе. Тада је написао и путопис „Путешествије по Унгарији, Валахији, Молдавији, Басарабији, Херсону и Криму“, штампан у Београду 1845. године.
◾Последње године свог живота Јоаким Вујић је провео у Београду у беди, заборављен, молбе за пензију или било какав посао му нису одобрене. Премда је увидео да се позориште све више утврђује у Србији, што му је давало утеху.
◾Српски писац, путописац, драмски писац, преводилац, један од најзначајнијих позоришних радника у историји српског позоришта. Иза себе је оставио око 30 драма, од којих је само 8 одштампано, остала дела су у рукопису.
◾Јоаким је преминуо 8. новембра 1847. године, а сахрањен је у гробу Симе Милутиновића Сарајлије у близини цркве Светог Марка на старом ташмајданском гробљу у Београду.
◾Данас постоји награда Крагујевачког позоришта са називом „Јоаким Вујић“, која се додељује за изузетан допринос развоју позоришне уметности у Србији.
Слава прецима!
