◾Драгутин је рођен око 1252. године, у браку краља Уроша I и Јелене Анжујске, као најстарији син. Од малена је одређен као очев наследник на престолу, те је и добио такво васпитање и окружење.
◾Око 1268. године је ожењен са угарском принцезом Каталином, ћерком краља. Тај брак је дошао након пораза и заробљавања његовог оца, као део склапања мира између Уроша и Угара.
◾Са њом у браку је имао два сина: Владислава и Урошица, као и четири ћерке: Јелисавету, Катарину, Маргариту и Урсу.
◾Драгутин се потом помиње као млади краљ, али није добио на управу посебну област, чиме је био незадовољан. То је довело и до сукоба између оца и сина, који је подигао побуну.
◾Он се уз помоћ угарске војске, супротставио свом оцу и у бици код Гатачког поља, 1276. године, га поразио. Постоје подаци да је Драгутин последњи пут пред окршај, поново тражио од оца да му додели део земље, али Урош то није дозволио.
◾Након битке, Драгутин је сео на престо, његов отац, поражен, се замонашио и убрзо умро. Драгутин је својој мајци, Јелени, је доделио Зету на управљање.
◾На почетку владавине је успоставио добре односе са Дубровачком републиком обновивши њене трговачке повластице. У политици, наставио је борбу против Византије.
◾Стефан Драгутин је искористио привредно јачање Србије које је започето брзим развојем рударства у време његовог оца Уроша I и створио је значајну војску.
◾Био је дубоко религиозан од малих ногу, дајући велику улогу цркви. Његове задужбине су: манастир Рача, Троноша, Тавна, Мала Ремета, Бешеново и црква светог Ахилија у Ариљу.
◾Он је такође предводио и поход против Византије, када су продрли чак до града Сера, токо 1281. године.
◾Међутим, почетком наредне године, Драгутин је пао са коња и доживео тежак прелом ноге. То је значило да Драгутин не може бити најпотпунији владар, што је изазвало пометњу.
◾Сазван је Дежевски сабор, 1282. године, на које је Драгутин пренео власт на свог брата Милутина, али под једним условом. Тај услов је био, да даљу линију наслеђивања наставе Драгутинова деца, највероватније син Владислав.
◾То су биле одредбе, са клаузулом, коју је Милутин прихватио. Драгутин је за себе задржао територије од Рудника до Требиња и тамо се повукао са породицом и делом властеле.
◾Пар година потом, од своје таште, угарске краљице Јелисавете, добио је на управу и Мачву са Београдом и крајеве у североисточној Босни. Тиме, у народу је познат као „Сремски краљ“. То је први пут да је Београд био под српском државом, а он је први владар који је повремено боравио у Београду.
◾Он је потом удао своју ћерку Јелисавету, за босанског бана Стефана Котроманића, како би проширио утицај и на Босну. Заједно са братом је предузео успешну акцију против два бугарска татарска вазала, који су пљачкали његову земљу.
◾До сукоба са братом Милутином је дошло због његове женидбе са Симонидом, ћерком византијског цара, чему се Драгутин противио. Оно што се зна је да је дошло до грађанског рата 1301. године, који је окончан 1311. године без већих територијалних промена.
◾Такође један од разлога за сукоб је био тај што је Милутин планирао свог сина за наслеђе, а не Драгутиновог. Однос међу браћом није био топао, већ хладан, али је посредством Српске православне цркве дошло до измирења браће.
◾Потврђене су одредбе Дежевског сабора, где је речено да ће престо Србије наследити син Драгутина – Владислав, након смрти краља Милутина. У каснијем периоду, исход неће бити такав, већ ће власт у Србији доћи у руке Стефана Дечанског, сина Милутина.
◾Драгутин је учествовао и у грађанском рату у оквиру Угарске, у борби за престо, где је и сам претендовао на престо. Та претензија се завршила неуспешно 1310. године. Драгутин је потом за савладара узео свог сина Владислава, 1314. године.
◾Преминуо је 12.марта 1316. године. Пред смрт се замонашио и узео име Теоктист. Сахрањен је у манастиру Ђурђеви Ступови у Расу.
◾Након његове смрти, брат Милутин је упао у његове области, запосео Мачву и Београд, Браничево… Његовог сина Владислава, који је требао да наследи престо је заробио и утамничио.
◾Стефан Драгутин Немањић је један од великих владара средњовековне Србије. На његовој животној причи можемо видети судбоносни заплет и колико је заправо интерес био битан чак и међу најближим сродницима. Показује да слога и братољубље немају цену и да требају бити један од идеала сваког човека. Љуби ближњега свога.
Слава прецима!
