◾Богдан Зимоњић је рођен 1813. године у Гареву, код Гацка. Потиче из српске православне породице. Он је био свештеник и војвода гатачки.
◾Имао је супругу Мару, а са њом и неколико деце. Његов најмлађи син Јован је постао митрополит захумско-херцеговачки, који је српски светитељ, а погубљен у логору Јасеновац 1941. године.
◾Истицао се у локалним устанцима који су се јављали после 1852. године у Херцеговини. 1862. године Црна Гора је поставила Богдана Зимоњића као свог човека за Херцеговину, као сенатора.
◾Кажу био је миран, стамен као стена, снажан као лавина, вредан и поштован.
◾О њему је забележио француски путописац Огист Мелан следеће: „То је у исти мах војник и крсташ, свештеник и војсковођа, поп и војвода; то је у исто време национални бард, који пева, уз пратњу гусала, старе јуначке песме, српске и словенске. Високог стаса, физиономије која улива поверење, црне браде, прошаране сребренастим власима. Он носи богат оклоп украшен сребрним токама, прслук богат, златом везен, о бедру му виси величанствен турски јатаган, полукружног облика, који је он отео неком паши. То је човек благ и љубазан, који је као српскоправославни свештеник, добио извесно образовање.“
◾У великом устанку у Херцеговини (1875-1878) Богдан Зимоњић је био један од најпознатијих устаничких вођа. Тај устанак се ширио као шумски пожар, на оружје је скочила цела Херцеговина источно од Неретве. Велика национална идеја ослобођења од Османлија је била у зениту.
◾По османлијском попису, уколико тачан, у Босни је живело 1.3 милиона људи, од чега је 635 хиљаде било православних Срба, а у Херцеговини 130 хиљада.
◾Устанак је на крају угушен, али је значајан искорак учињен у српској борби за ослобођење.
◾Богдан је преминуо у Пустом Пољу код Гацка 21. јануара 1909. године, у касним 90-им годинама живота, где је имао своју кућу/кулу. Сахрањен је поред цркве Светог Духа у селу Гарева.
◾Богдан Зимоњић се сматра једним од најистакнутијих вођа херцеговачке борбе за слободу у другој половини XIX века. Његово наслеђе живи кроз његове потомке, али и у народном сећању — песмама, причама, успоменама.
Слава прецима!
