◾Манастир Сопоћани, задужбина краља Уроша I, саграђен је у другој половини XIII века у близини извора реке Рашке у Старом Расу. Манастирска црква је посвећена Светој Тројици.
◾Манастир је задужбина краља Уроша I Немањића. Окружена је дебелим зидинама са чије унутрашње стране су трпезарија са кухињом, као и низ зграда у којима су смештене монашке келије.
◾Многи стручњаци у области православе црквене уметности сматрају да су сопоћанске фреске најлепше које Српска Православна Црква има. Завршетак живописања главних делова цркве може се посредно датовати у период између 1263. и 1270.године.
◾У XVI веку монаси су у више наврата морали да напусте манастир због турских освајача, али су се увек враћали. Приликом једног од тих премештања, пренели су ковчег са телом краља Стефана Првовенчаног у манастир Црна Река на Косову.
◾У то време сопоћанска црква је остала без крова, а спољна припрата је демолирана. Крај XVI и почетком XVII века били су период великог просперитета Сопоћана када су сва оштећења поправљена.
◾Међутим, Турци су 1689. године запалили и демолирали манастир и оставили цркву откривену и без крова. После ове трагедије монаси се нису враћали и манастир је био напуштен више од две стотине година, све до XX века.
◾Црква је постепено пропадала: сводови су се урушавали, купола се срушила, остаци околних грађевина су нестали под наслагама шута и земље.
◾Током XX века манастир је обновљен и данас га насељава велико и веома активно монашко братство. Чињеница да је већина сопоћанских фресака остала сачувана многи сматрају чудом.
Слава прецима!
◾
Извор: Благо фунд, https://www.blagofund.org/Archives/Sopocani/sr/
