◾Вукоман Арачић је рођен 10. маја 1850. године у Ланишту, код Јагодине, од оца Петра и мајке Стеване.
◾Завршио ју је 1874. године, у класи са прослављеним генералом Божом Јанковићем и Леонидом Соларевићем.
◾Борио се у српско турским ратовима 1876-1878. године. Потом је отишао у Беч ради студија инжењерије до 1882. године.
◾Вукоман се оженио 15. априла 1879. године са Милицом Радојковић из Крагујевца. Имали су шесторо деце: Славку, Љубицу, Ружу, Петра, Миливоја и Бранислава. Његов син Петар је такође постао генерал и носилац највиших одликовања краљевине Југославије.
◾По повратку именован је за начелника штаба инжењеријског пука. А потом учествује у ратовима против Бугара.
◾Током деведесетих година обављао је већи број дужности при центаралној војној управи. Године 1901. постао је и члан Вишег војног савета. Био је кратко и уредник војног часописа Ратник, а написао је и неколико књига везане за ратовање.
◾Арачић је био и професор Војне академије на којој је као хонорарни и редовни професор предавао војну географију, историју ратне вештине, тактику и генералштабну службу са ратном игром. Био је један од утемељивача првог коњичког клуба у Шумадији.
◾Пензионисан је 2. јула 1903. из политичких разлога, као Обреновићевац, и преведен у резерву. Наредних 9 година је провео као пензионер, најчешће боравећи у родном селу Ланишту, где је подигао велику кућу, вилу, која се и данас налази у центру села.
◾Почетком Балканских ратова, поготово Другог, долази до изражаја Вукоман тиме јер је враћен у резервну службу као командант Тимочке дивизије. Ту је имао великог успеха, јер је разбио налет Бугара и прешао у контранапад. За то је унапређен у чин генерала и добио највише ратно одликовање Карађорђеву звезду са мачевиам 4. реда. Такође је постао почасни грађанин Зајечара.
◾На почетку Великог рата генерала Арачић је био исто командант Тимочке дивизије, под командом генерала Петра Бојовића. Августа 1914. године приликом борби за ослобађање Шапца Бојовић је рањен, па га је заменио генерал Арачић. Он је успео да натера Аустроугаре да се повуку у паници и уз велике губитке, према Шапцу. Његове трупе су 10. августа ослободиле град.
◾На јесен, постављен је за команданта Ужичке војске у време битке на Дрини и са њима је продрао све до источне Босне, а потом повукао. У току Колубарске битке је такође командовао војском са великим успесима када су ослободили Ужице. Иако нарушеног здравља, успешно је командовао.
◾После Колубарске битке и победе, повукао се како би створио што боље услове за опоравак својих војника од епидемије пегавог тифуса. Борећи се против те болести и он се заразио од аустроугарских заробљеника и на крају преминуо, 12.фебруара 1915. године по јулијанском календару.
◾Генерал Вукоман Арачић је умро и сахрањен у Ужицу, а 25. фебруара 1925. год. уз највише државне почасти његови остаци су пренети у породичну гробницу на Новом гробљу у Београду. У међувремену је одликован са још доста високих домаћих и страних одликовања.
Слава прецима!
