◾Рођен је пре 1442. године, од Стефана Црнојевића и мајке Марије, рођене сестре Ђурђа Кастриотића Скендербега. Имао је два брата: Андрију и Божидара.
◾Као младић, провео је 10 година у заточеништву као талац на двору Стефана Вукчића Косаче, где га је отац послао као гаранцију да неће напасти херцега.
◾Женио се два пута, прво Гојсавом, ћерком Ђорђа Аријанита Комниновића, а потом се 1469. оженио Маром, кћерком Стефана Вукчића Косаче. Имао је три сина: Ђурађа, Стефана и Станишу, као и две ћерке о којима нема прецизнијих података у историјским изворима.
◾На престо је дошао 1465. године. Те убрзо утврдио власт у Зети, остао је вазал Млетачкој републици, али је плаћао и годишњи харач Османлијама.
◾Године 1474. турска војска напада Скадар, који су држали Млеци. Иван Црнојевић је помогао Млецима, а потом су Османлије поражене и повукли се. Према изворима, тада је страдало 16.000 Турака. Султан Мехмед II Освајач, рекао је да може да се помири са свима, али не и са Иваном Црнојевићем!
◾Око 1475. године Иван је почео да гради тврђаву Обод(Ријека Црнојевића), изнад Скадарског језера, где је пренео престоницу из претходне – Жабљака Црнојевића.
◾Међутим 1477/1478. Турци су се вратили и освојили Скадар и Зету, а Иван Црнојевић је побегао у Италију.
◾Након смрти султана Мехмеда, вратио се у Зету 1481. Уз помоћ војске свог брата од ујака, сина Скендербега, Јована, повратио је власт у Зети.
◾Потом је поново прихватио да буде вазал Османлијама, да плаћа годишњи харач. Као залог мира са Османлијама, послао је свог најмлађег сина Станишу као залог мира у Цариград, који је касније прешао у ислам и дао себи име по свом ујаку – Скендербег.
◾Са Обода је, 1482. године, преселио престоницу на Цетиње, где је 1484. године подигао и Цетињски манастир, те основао седиште Зетске митрополије. Црква је подигнута по узору на Богородичину цркву у Лорету, где се у изгнанству заклео да ће, ако се врати у отаџбину, подићи цркву сличну њој.
◾Преминуо је 4. јула 1490. године. Сахрањен је у својој задужбини, Богородичиној цркви на Цетињу.
◾Једном је Вук Караџић, после боравка на Цетињу 1834. године написао:„Ивана Црнојевића и данас памте у Црној Гори, као да је био јуче.“
