◾Стефан Урош I Немањић је рођен око 1223. године. Био је најмлађи син краља Стефана Првовенчаног, а многе особине је наследио од свог деде, Стефана Немање, родоначелника династије Немањић.
◾На престо је дошао побуном против свог брата Владислава Немањића, заједно са властелом. Грађански рат је трајао годину дана, око 1242. године. Након победе, заробио је Владислава и неко време га је држао у тамници. Међутим, браћа су се убрзо помирила те је Урош ослободио брата из тамнице и био веома љубазан према њему.
◾Био је ожењен Јеленом Анжујском, са којом је имао два сина. Према легенди, када се Јелена удавала и када је требало да дође у Србију, Урош је у Србију донео цвет јоргована, иначе до тада непознат у Србији, и посадио га дуж долине којом је она требало да прође. Од тада јоргован и овде расте.
◾Доласком Монгола, 1241/42. године, немачки рудари Саси су избегли на подручје Србије. Они су са собом донели нове рударске технике и обраду племенитих метала, те је тиме развој рударства и трговине убрзао привредни раст Србије. Урош I је ковао сребрни новац, а већи приходи омогућили су краљу да се постепено осамостали од властеле.
◾1268. године, војска Беле IV поразила је и заробила Уроша I те је он морао платити откуп и признати вазалне обавезе према угарском краљу. Као део измирења, склопљен је брак Урошевог сина Стефана Драгутина и Каталине, кћерке угарског краља. Стефан Драгутин је тада постао „млади краљ”, тј. престолонаследник.
◾Настојао је да ојача јединство државе, зато је из владарске титуле избацио „Захумље, Травунију и Диоклитију”. У сачуваним повељама он се називао: „Стефан Урош, помоћу Божијом краљ све Српске Земље и Поморске”.
◾Због Урошевог одбијања да сину Драгутину издвоји посебну област на управу, дошло је до рата између њих. Драгутину је помогла угарска војска да смени свог оца, у бици на Гатачком пољу 1276. године.
◾Убрзо након пораза, замонашио се као Симон и умро наредне године 1277. После тога је његово тело пренето у његову задужбину – манастир Сопоћани.
◾Стефан Урош I је на власти био око 30-ак година. Током његове владавине, сматра се да је постављен темељ за даље ширење српске државе и утабан пут да постане царевина.
Слава прецима!
