◾Вукашин Мрњавчевић је рођен око 1320. године у Ливну, области у Босни. Он је био син сиромашног властелина Мрњаве из Ливна. Одатле се Мрњава преселио у Херцеговину, у Благај на Буни, а одатле га је Цар Душан позвао на свој двор. На владарском двору браћа Мрњавчевићи, Вукашин и Угљеша су били носиоци дворских титула пехарника и коњушара.
◾Вукашин је у марту 1350. био на положају жупана у Прилепу, данашњој Македонији. Био је ожењен са Јеленом, са којом је имао петоро деце. Најпознатији је свакако Краљевић Марко.
◾Након смрти цара Душана и именовања његовог сина Уроша за наследника, десило се осипање српског царства. Обласни господари су деловали као независни владари, а оданост цару је била чисто формална.
◾Познато је да је Вукашин тада био једна од најутицајнијих личности на српском двору. Како је у овом периоду текло стварање његове области није познато, као што није познат ни њен тадашњи обим. Разгранате родбинске везе са другим племићким породицама су ојачале углед и моћ Вукашина, али и отворила простор за даље снажење браће Мрњавчевић.
◾Цар Урош је прво Вукашину доделио високу титулу деспота, а у септембру или августу 1365. године Вукашин је крунисан за краља и тако произведен у царевог савладара. Вукашина је крунисао српски патријарх Сава IV уз благослове самог цара и царице-мајке Јелене.
◾У почетку, цар и краљ су владали у слози што потврђује заједнички новац који је кован у царским ковницама. Међутим, остали племићи су нерадо гледали на именовање Вукашина за краља и сматрали га за опасност. Формални разлог за савладарство била је немогућност цара Уроша да обезбеди потомство.
◾Вукашин је био први краљ који није био родом из светородне династије Немањића и друге племићке породице су га, ради сопствених интереса, посматрале као узурпатора. Вукашин се такође потписивао као „краљ Срба и Грка“.
◾До краја заједничке владавине дошло је када су Никола Алтомановић и Лазар Хребељановић склопили савез против Мрњавчевића и на своју страну привукли и цара Уроша. До сукоба између савезника и браће Мрњавчевић дошло је на Косову пољу 1369. године. Лазар се већ на почетку битке повукао са бојног поља, док је војска Николе Алтомановића тешко страдала док се он сам једва спасао. Цар Урош био је заробљен, док су његови људи такође поубијани. Ово је значило нестанак централне власти у Српском царству. Цар Урош нестаје с политичке сцене, док Вукашин иступа као самостални владар.
◾Две године потом, јуна 1371. године, Мрњавчевићи, Балшићи и Дубровчани су склопили савез против жупана Николе. Вукашин је са сином Марком и бројном војском боравио код Балшића где су планирали поход. Ипак, савез се распао у последњем тренутку пошто се Вукашин, по позиву брата Угљеше, морао окренути дешавањима на источним границама Серске области.
◾Продирање Османлија на Балканско полуострво, учинило је област Вукашиновог брата Угљеше рањивом и подложном на пљачкање. Из тог разлога, спремили су поход на Османлије, да заузму њихову европску престоницу Једрене и протерају са Балканског полуострва.
◾Кренули су на тај поход септембра 1371. године, где су након дугог марширања улогоровали војску поред реке Марице. Тачно ту, десила се крвава битка на Марици, где је османлијска војска на препад напала Вукашина и његов камп, у цик зоре. Вукашинова војска је посечена у општем метежу и изненађењу, док су се, по предању, Вукашин и Угљеша утопили у реци и тако скончали свој поход.
◾Маричка битка представља прекретницу и наговештава пропаст и лош развој догађаја и будућност по српску државу. Вукашина је наследио његов син, Марко, који је постао османлијски вазал.
◾У народном предању приписана му је кривица за пропаст Српског царства. Означен је као узурпатор трона Немањића. Ипак његов пораз и смрт је имао дубоке последице по српску државу, православно хришћанство и целу југоисточну европу.
Слава прецима!
