◾Глигор Соколовић је рођен око 1870. године у селу Небрегову у породици Сокола Ламевића. Прославио се широм Јужне Србије, када је убио Али-агу из Прилепа. Али-ага је био турчин зулумћар, познат по својој окрутности и немилосрдности.
◾Од тада, његово име се славило по селима. Иако је остао неоткривен, знао је да ће га напослетку пронаћи Турци те је одлучио да се одметне у шуму, лета 1895. године.
◾Потом четовао је и задавао главобоље Турцима у читавој области, па чак и око Солуна, те друговао са грчким устаницима. Није учествовао у Илинденском устанку, осећао се као Србин, али то није спречило Турке да му убију оца и мртвом му одсеку уши и нос, како би показали како пролазе непријатељи царства.
◾Покушао је да освети смрт оца, али није успео јер је Турака било превише. Потом је у окршају са Бугарима рањен у главу те је пребегао у Србију, у Врање. Ту је образовао чету од око 50 четника, што је била најснажнија чета у Јужној Србији у том тренутку. Такође је пришао и новооснованој српској четничкој организацији у Београду.
◾Сарађивао је са Јованом Бабунским, а учествовао је у скоро свим великим борбама, био је веома храбар и неустрашив. Борио се и против Турака и против Бугара.
◾Након Младотурске револуције 1908. године, сви хришћански устаници су били амнестирани, те је из Београда стигло упутство да се све четничке војводе предају. Коста Пећанац, Јован Бабунски, а међу њима и Глигор, као војводе, су се симболично предали у Скопљу. Добили су поштовање међу Турцима због своје борбе, а народ их је дочекивао са одушевљењем широм Јужне Србије.
◾Глигор је потом отишао у Београд, где му је породица живела, али се брзо вратио у родно Небрегово, 1910. године.
◾Убијен је 30. јуна 1910. године, мучки, на превару, близу Прилепа. Након што је стао да напоји коње на једну чесму и наставио, два турчина су му пуцала с леђа, не давши му шансу да се одбрани. Тако се завршио његов живот, две године пре ослобођења Јужне Србије, за коју се неуморно борио.
◾На његовом споменику пише:“Овде почива бранич српске раје велики војвода Глигор Соколовић“. Све српске новине су пренеле вест о његовом убиству, а у београдској „Политици“ то је била насловна страна.
Слава прецима!
