◾Стефан Урош IV Душан рођен је око 1308 или 1312. године. Протеран је са својом породицом на византијски двор као дечак. Растао је у Цариграду, који је у то време био највеће грчко и европско градско и културно средиште.
◾Након 7 година у прогнанству, вратио се са породицом у Србију, те је крунисан за младог краља 6. Јануара 1322. године. Као млади краљ, добија да управља Зетом и Захумљем.
◾У бици код Велбужда 28. јула 1330. године, српска војска је поразила бугарску и убила њиховог цара. У тој бици Душан се показао као изузетан ратник и командант, и вероватно је ту још задобио симпатије војске и властеле. Уз подршку властеле, која је желела веће освајачке походе, Душан се побунио против оца — свргнуо га са власти у августу 1331. године, и потом утамничио. Душан је крунисан за краља 8. септембра 1331. године. Стефан Урош III Дечански је умро у тамници, али разлог смрти никада није био у потпуности откривен.
◾Годину након, 1332., Душан се оженио бугарском принцезом Јеленом, са којом је добио јединог сина Уроша. ◾На Ускрс, 16. априла 1346. године, проглашен за цара у Скопљу. На врхунцу његове владавине Србија се простирала од Дунава на северу до Коринтског залива на југу. Границу на западу чинило је Јадранско море, а на истоку Егејско море.
◾Пре узимања царске титуле Душан је морао да уздигне српског архиепископа на ранг патријарха. Први српски патријарх био је Јоаникије. Цариградска патријаршија је одмах реаговала тако што је осудила ове промене.
◾Душанов законик, донет 1349. и измењен 1354. године, представља врхунац настојања да се држава уреди прописима који би важили за читаво царство и подједнако за све поданике. У старим преписима се назива Закон благовјернаго цара Стефана, уз Законоправило Светог Саве, је најважнији закон (устав) средњовековне Србије.
◾У недељу 20. децембра 1355. изненада је преминуо цар Стефан Душан Силни.
◾Душанова царска круна се данас налази у Цетињском манастиру, у Црној Гори. Цар Душан је такође познат по томе што је саградио Манастир Светих архангела код Призрена, где је и био сахрањен све до 1927. године, када је његово тело пренето у Цркву Светог Марка у Београду, где и данас почива.
Слава прецима!
