◾Ђорђе Петровић рођен је 15. новембра 1762. године у селу Вишевцу, у Лепеничком срезу. Родитељи Ђорђа Петровића били су Петар и Марица Живковић. Ђорђе Петровић се оженио Јеленом Јовановић из Маслошева 1786. године. Из тог брака рођено је седморо деце.
◾Убрзо по оснивању породице, Карађорђе се преселио у Срем, где је као добровољац учествовао у аустријско-турском рату 1787-1791. По повратку у Србију, Карађорђе се придружио хајдуцима, у чете Лазара Добрића и Станоја Главаша, а потом и сам стао на чело устаника.
◾Као одговор на сечу кнезова, преживели српски прваци састали су се на народној скупштини у Орашцу, 14. фебруара 1804. године, на Сретење. Окупљени побуњеници изабрали су Карађорђа Петровића за вођу устанка против дахија.
◾Након погубљења дахија, устаници се супротстављају султановој војсци. Уследиле су српске победе у биткама на Иванковцу 1805, Мишару и Делиграду 1806. Крајем 1806. устаници су ослободили Београд, а 1807. године у Србији више није било турских утврђења.
◾Карађорђеве амбиције биле су пуна независност и ослобођење свих Срба под турском влашћу. Након склапања савеза са Русијом у пролеће 1807. рат против Турске је настављен. После пораза на Чегру, Срби су се повукли на Мораву. Турци су пак, 1813. године покренули велику офанзиву и српски устанак угушили у крви.
◾Карађорђе се са породицом преселио у Аустрију, а потом у Бесарабију (Русија). После неуспешног покушаја да убеди руског цара да уђе у рат против Турске, Карађорђе је ступио у контакт са грчком организацијом „Хетерија“, чији је циљ био заједнички устанак Грка, Срба и Бугара и стварање велике балканске државе. У намери да започне заједничку борбу, Карађорђе се тајно преселио у Србију.
◾Вожда Карађорђа у селу Радовања, код Велике Плане, убио је Никола Новаковић у ноћи између 25. и 26. јула 1817. године. Мртвом вожду је секиром одсекао главу, скинуо му одело и све то предао Вујици Вулићевићу. Карађорђево обезглављено тело закопано је на око 100 корака од места где је убијен, а глава је већ сутрадан стигла у Београд, до наручиоца убиства – Милоша Обреновића. Касније, 1819. године је тело заједно са лобањом покопано на Опленцу, у Тополи.
Слава прецима!
