◾Милош Васић рођен је 27. фебруара 1859. године, у селу Неменикуће, срез Космајски, од оца Милоја, среског начелника и мајке Милице. По мајци водио је порекло од Јанка Катића, војводе из Првог српског устанка.
◾Основну школу је завршио у родном селу, а гимназију у Београду. Најпре је студирао филозофију, али је због изненадне смрти оца и тешке финансијске ситуације морао да пређе на Војну академију.
◾Напредовао је из године у годину, а школовање је завршио 2. августа 1883. године са одличним оценама. Био је ожењен Зорком, кћерком Живка Карабиберовића, председника Народне скупштине. Нису имали деце.
◾Ватрено крштење доживео је као ђак добровољац у Српско-турском рату, био је командир чете. Такође, на целу јединице је учествовао и у Српско-бугарском рату 1885. године.
◾У годинама мира потом, наставио је напредовање у војној хијерархији, до подофицира, преко наставника историје и географије, у служби је био и као ордонанс-официр краља Александра Обреновића, да би на крају постао Генералштабни официр.
◾У наредном периоду обављао је војнодипломатску службу, као изасланик у Бугарској и Аустроугарској. За министра војног први пут је постављен 12. јула 1900. у кабинету Алексе Јовановића. Такође, његов важан допринос је био „Закон о устројству војске“, када је уведен највиши војни чин војводе који се додељивао за највише ратне заслуге.
◾Васић је био један од најталентованијих ћенералштабних официра свога доба. Солидно је познавао ратну вештину, успешно обављао дипломатске мисије, имао је широку општу културу. Његова библиотека представља збирку најзначајнијих војничких и филозофских дела светских писаца.
◾Своје дужности је обављао све до 20. јуна 1903, када је због Мајског преврата, разрешен, а месец дана касније и пензионисан. Милош се склонио у Црну Гору јер је био присталица династије Обреновић, а био је познат и као контра-завереник.
◾Враћен је у службу по избијању Првог балканског рата 1912. године, као резервни пуковник и елегата српске владе и Врховне команде у врховној команди грчке војске, где је остао до завршетка Другог балканског рата 1913. године.
◾У активну службу враћен је 12. јула 1914, након избијања Великог рата, као командант Дунавске дивизије 2. позива. Том јединицом командовао је у Првом светском рату, у периоду 1914—1915. године.
◾Командант Треће армије постао је 14. августа 1916. Са том јединицом учествовао је у борбама на Кајмакчалану и заузимању Битоља. Неколико месеци почетком 1917, поново је заступао и команданта Прве армије.
◾Напослетку, у име српске владе и Врховне команде, отишао је у Италију, те је у тој мисији остао до краја рата.
◾Милош је био изузетно образован официр. Говорио савршено француски, руски, немачки, енглески, италијански, грчки и бугарски. Уз професуру, бавио се и писањем, првенствено дела са војном проблематиком. Написао је неколико значајних књига:„Војничка Читанка“ (1893), „Из Области Организације Војске“ (1906)…
◾По завршетку Првог светског рата, пошто је био познавалац војно-политичких прилика, одређен је за делегата у Сплиту, као командант различитих армијских области, а и поново као министар војни у кабинету Николе Пашића, 3. јануара 1922.
◾У чин дивизијског генерала преведен је 21. октобра 1923. године, по новом закону о војсци. Пензионисан је поново 9. новембра 1923. и преведен у резерву. Током каријере био је одликован са више од 20 домаћих и иностраних одликовања.
◾Занимљиво је да поред војводе Бојовића, Милош Васић једна од високих личности које су у дужем периоду заузимале значајан положај у српској војсци, који нема написану и објављену ширу биографију.
◾Преминуо је 20. октобра 1935. године и сахрањен је у Алеји великана на Новом гробљу у Београду. Војној Академији и Војном музеју завештао је изузетно богату библиотеку војних и других књига, а био је један од официра са најдужим војним стажом.
◾Милош Васић је један од мање познатих српских војсковођа са почетка 20. века, у много чему заслужан и који може да стане раме уз раме са људима којима припада титула Војвода – коју је увео у српску војску. Један од најсветлијих примера српског официра, човека и родољуба.
Слава прецима!
