◾Јаков Ненадовић је рођен око 1765. године у Бранковини, код Ваљева. Био је млађи брат кнеза Алексе Ненадовића. Школу је изучио у Срему. Као млади, бавио се углавном трговином свињама и није се мешао у јавне послове и политику.
◾Када је Мехмед-ага Фочић затворио његовог брата Алексу Ненадовића, Јаков је покушао да га ослободи узалуд нудећи и новац за његово ослобођење. Међутим то није помогло и Алекса је погубљен 4. фебруара 1804. године у Сечи кнезова. Мехмед-ага Фочић понудио је Јакову да буде нови кнез, али Јаков је то одбио.
◾Одмах након тога почео је заједно са синовцем Матејом Ненадовићем да се спрема да освети брата. Део популарности његовог брата прешао је на њега.
◾Продајом свиња дошао је до средстава да финансира отпор Турцима, те чим је стигла вест о устанку у Шумадији одмах је око себе окупио људе спремне да освете његовога брата. Био је један од покретача Првог српског устанка.
◾У бици на Свилеуви, 11. марта, нанео је први пораз Турцима са својим синовцем Матејом.
◾Јаков је после тога раширио устанак у Тамнави и у шабачкој Посавини, па је са устаницима 23. марта 1804. ослободио варош Шабац. Заједно са Карађорђем учествовао је и у ослобађању Пожаревца и Смедерева.
◾Себе је сматрао чланом старе кнежевске породице, а Карађорђа је сматрао за случајног војничког вођу. После Карађорђа је сматран за најистакнутију личност устанка.
◾Након заузимања Ужица, лета 1805. године, Карађорђу је поручивао да му преко Колубаре не прелази као старешина. Представљао је опозицију Карађорђу и није сматрао да је потребно јединство команде.
◾Међутим, у једном боју Јаков је рањен у главу, па је морао да се лечи у Бранковини. Успех на Мишару и смиривање ситуације на фронту подстакло је Карађорђа да реши проблеме са Ненадовићима, те је успешно сломио моћ Ненадовића. Јаков је био принуђен да прихвати да му је Карађорђе старешина и у његовим нахијама.
◾Јаков Ненадовић је након Мишарске битке истерао Турке из Јадра. Потом априла 1807. са 12.000 устаника прешао Дрину, опсео Зворник, Бељин и Вишеград и кренуо на Сарајево против Хасан-паше. Зашао је дубоко у Босну, али када је Турцима у помоћ дошло 4.000 Француза Јаков се вратио преко Дрине.
◾Јаков је поново априла 1809. прешао Дрину са 8.000 устаника. Заузео је Сребреницу и Вишеград и кренуо је према Сарајеву, али пошто је био рањен вратио се назад.
◾Био је русофил, те је кривио друге устанике за пораз у Источној Србији јер нису хтели да приме руске војнике. Ипак, измирио се са другим вођама 1810. године и постао председник Савета(Совјета). Затим је 1811. изабран за првог министра унутрашњих послова. Од тада је заједно са Карађорђем вршио главну власт у земљи.
◾Словио је за преког и строгог човека, који није презао од тога да у корену сасече сваки зулум и безвлашће. Током свог двогодишњег министровања, трудио се да у хаотичној држави успостави ред и мир, створи основе за развој правичних полицијских снага и да грађанима пружи осећај сигурности.
◾Након гушења Првог српско устанка 1813. прешао је у Аустрију, али стављен је под стражу и интерниран у манастиру Фенек. Потом је добио пасош да са осталим војводама пређе у Русију. Настанио се у Хоћину, Бесарабији (Молдавији). Заједно са Карађорђем тражио је 1815. од руског цара да Србе ослободи од Турака.
◾Са собом је повео и супругу Неранџу, те децу Јеврема, Пантелију, Јулку и Александра са породицама. Занимљиво је да ће се маја 1830. године венчати Персида, Јаковљева унука(Јевремова ћерка) и Александар, млађи Карађорђев син. Захваљујући овом браку, Ненадовићи ће се после прогонства кнеза Милоша још једном уздићи међу српску владарску елиту.
◾У Хоћину, у Бесарабији, остао је све до 1831, када се вратио у Србију у Бранковину. Живео је у Ваљеву, у двору Јеврема Обреновића, који му је кнез Милош Обреновић дао за становање.
◾Умро је 1836. године, у Београду, где је отишао на лечење. Сахрањен је у Бранковини.
Слава прецима!
